NOVI SAD – Boginja plodnosti, skeleti devojčica koje su živele u neolitskom periodu, ali i dnevni i noćni zvuci u žitnom polju i realistična rekonstrukcija lica čoveka Lepenskog vira su eksponati koji do 15. oktobra mogu pogledati u Muzeju Vojvodine, a dugo i jedinstveno multimedijalno putovanje u prošlost nosi naziv „San neolitske noći“.
Zvuci okružuju polje žitarica koje predstavlja osvrt na neolitsku revoluciju kada se čovek nastanio na jednom mestu, okrenuo zemlji i njenoj plodnosti.
A poput semena koje niče u zemlji praistorijski ljudi verovali su da u zemlju treba položiti i pokojnika u fetusnom položaju da bi se ponovo rodio.
Kraj njega ostavljalo se sve što je on voleo za života.
„Našim arheolozima je to veoma značajno zato što pored pokojnika su umeli da ostavljaju i nakit od raznih materijala koje je pokojnik voleo da nosi za života tako da opet možemo da znamo i kakav je statusni simbol bio te osobe i do kakvih sve materijala su pravili taj nakit“, objašnjava Ljiljana Kostić, viši kustos – pedagog Muzeja Vojvodine.
Okolo polja nalazi se mnoštvo arheoloških otkrića iz starčevačke i vinčanske kulture, poput poklopaca u obliku mačke i sove koje studenti arheologije imaju običaj da zovu „betmenke“, takozvane „vidovdanke“ koja parira delima svetskih vajara, ali i „crvene boginje“ koju van izložbe možete videti samo u Narodnom muzeju Srbije.
Priča o svakom eksponatu može se čuti preko slušalica ili skeniranjem kju-ar koda. A u naučnom delu izložbe očekuje nas realistična rekonstrukcija lica Lepenca.
Vrata izložbe otvorena su od utorka do petka od 9 do 19 časova, a vikendom od 10 do 18 sati.
Autori posetioce kroz preistorijsko putovanje vode svakog utorka od 18 časova.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
