Ruski monarsi mogli su sebi da priušte egzotično jelo koje požele, od pečenih labudova do mariniranog limuna. Oni su međutim, vrlo često, najviše voleli najprostiju hranu, kao što su šči (čorba od kiselog kupusa), kaša ili bareno meso.
Petar Veliki
Car koji je “otvorio” prozor u Evropu, po pitanju hrane bio je konzervativan. Na zvaničnim prijemima za vreme njegove vladavine služena su jela iz stranih kuhinja na koja su ambasadori i ministri iz drugih zemalja navikli. A za samog Petra Prvog spremana je kisela ruska čorba šči koje je morala da bude vrlo vruća, kaša od heljde, pečeno prase sa kašom i džigericom, hladno meso sa mariniranim limunom i očišćeni “biserni” ječam na mleku. Za desert ili meze car je voleo lubenicu, bilo svežu ili mariniranu, a od voća prednost je davao pomorandžama i jabukama. Uz jelo je pio najčešće kvas ili tokajsko vino, a pre jela znao je da popije čašicu votke od anisa.
Jekaterina Druga
Imperatorka je bila vrlo izbirljiva u pogledu hrane i sebi uvodila ograničenja. Posluga joj je ujutru služila jaku kafu sa dvopekom i pavlakom. Njen ručak trajao je najviše sat vremena, a na meniju su bila svega tri do četiri jela. To je bila, recimo, govedina sa kiselim krastavčićima i sosom od sušenih jelenjih jezika, višnje, lisnato testo. Pila je napitak od ribizle i čašicu madere. Uveče po savetu svog lekara nije večeravala kako bi izbegla glavobolju. Leti u rezidenciji Oranijenbaum imperatorka je lovila tetrebe i šljuke, koji su kasnije spremljeni iznošeni na trpezu. Pored toga vodila je računa o boji lica i svakodnevno jela nekoliko kiselih jabuka i kiseli kupus i čak se umivala rasolom. Meni na zvaničnim prijemima je bio mnogo bogatiji, gostima su služene desetine vrsta supa, najrazličitiji mezetluci, pečena jagnjetina i jarebica sa tartufima, galete od ostriga, kao i korpice sa raznim punjenjima i kolači.
Pavle Prvi
Sin Jekaterine Druge nije odobravao raskošan način života koji je vodila njegova majka. Kada je došao na presto počeo je da uvodi svoj red, što se dotaklo i kuhinje. Imperatoru su služeni najprostiji šči, kaše i pečenja. Namirnice pritom nisu nabavljane od dvorskih dobavljača hrane Njegovog Veličanstva, nego su kupovane na običnoj pijaci. Za doručak je služena votka iz manjih čašica i manje flaše vina. A da su jela pripremljena za monarha moglo je da se nasluti samo po tome što su bila luksuzno servirana. Sam sto uvek je krasilo mnogo cveća.
Aleksandar Prvi
Dan je započinjao sa zelenim čajem sa pavlakom i brusketima. Između doručka i ručka jeo je voće, a uveče najviše voleo da popije čaj sa medom i pred spavanje kiselo mleko. Njegovo omiljeno jelo bila je botvinja, starinska ruska hladna čorba sa kvasom i listovima cvekle. Uz čorbu je obavezno služena bela riba jesetra.
Nikolaj Prvi
Pet kiselih krastavaca dnevno služeno je Nikolaju Prvom. Imperator, u maniru koji ni malo nije bio carski, više je voleo vodu nego vino, dijetetsku supu od krompira nego bogati šči, ali i kašu od heljde, krčkanu u grnčarskim posudama. Postojalo je i jelo kome car nije mogao da odoli. U Toržoku su ga počastili šniclama od mlevenog pilećeg mesa pripremanim u gostioni Darje Požarske. Nikolaj Prvi bio je oduševljen i vlasnicu više puta pozivao na dvor.
Aleksandar Drugi
Imperator je bio strastveni lovac, pa se na stolu često nalazio pripremljen njegov ulov, poput medveđe džigerice. Car je voleo da jede napolju. Sve što se ne bi pojelo za ručak posle lova, deljeno je lokalnim seljanima. Aleksandar Drugi je imao vrlo jednostavan odnos prema hrani, pa je tako naložio da ni jedan obrok ne traje duže od 50 minuta. To se ispostavilo kao veliki problem za dvorsku kuhinju, budući da su iznošena ili hladna jela ili podgrevana što im je menjalo ukus. Imperator je vodio računa o svom zdravlju. U njegovu sobu dnevno su donošene desetine krušaka, mandarina, jabuka i pomorandži, kao i tri grozda.
Aleksandar Treći
Najjednostvniju hranu, šči i kašu, prasetinu sa renom, preferirao je i Aleksandar Treći. Rano ujutru sam je sebi kuvao kafu, a kasnije doručkovao barena jaja sa ražanim hlebom. Drugi doručak uvek je završavao šoljom tople čokolade. “Prostim narodnim jelima” Aleksandar Treći dodavao je originalne soseve. Najmilijima je ugađao tako što im je spremao pastrmku koju je sam lovio sa sosom od tartufa. Od vina je više voleo domaća nego strana kojima su služeni inostrani gosti.
Nikolaj Drugi
U detinjstvu budući carević je doručkovao, ručao i večeravao poštujući strogi raspored svog oca. Deca su za sto sedala poslednja. Trebalo je biti brz, nakon što je imperator završio sa jelom, obrok se smatrao završenim. Tako su mali Romanovi često ostajali gladni. Jedanput Nikolaj koji nije stigao čestito da jede, pojeo je vosak iz krstića koji je nosio oko vrata, zbog čega se istina posle kajao. Poslednji ruski car redovno je jeo kašu, a ujturu uz kafu voleo je i topao kalač (hlebno pecivo u obliku đevreka sa “drškom”). Pre drugog doručka ili ručka umeo je da popije nekoliko čašica votke. A od glavnih jela najviše je voleo barenu govedinu ili ribu, a ni pržene peljmene nije odbijao.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
