Zašto ne bi trebalo previše da kritikujemo decu?
Dok smo deca, mi smo kao sunđeri, upijamo sve oko sebe. A način na koji su nas roditelji ili staratelji vaspitali zaista može da nas oblikuje.
Psiholog Isabel Cabrera u ovom tekstu piše o svojim iskustvima kao dete koje je doživelo kritike tokom odrastanja, a pomoći će svim roditeljima da bolje vaspitaju svoju decu.
Malo kritike može biti dobro – može nam pomoći da učimo i rastemo. Ali previše? To može da ostavi ozbiljne ožiljke.
1) Nisko samopoštovanje
Jedna od najčešćih osobina koja se vidi kod ljudi koji su bili preterano kritikovani kao deca je nisko samopoštovanje.
Zašto je to tako? Pa, zamislite da ste ponovo dete. Pokušavate da shvatite svet i svoje mesto u njemu.
Ali svaki put kada napravite grešku, umesto da dobijete pomoć ili savet, kritikuju vas. To može učiniti da se osećate kao da niste dovoljno dobri, a ova osećanja mogu ostati čak i kada postanete odrasli.
2) Perfekcionizam
Težnja ka izvrsnosti je dobra stvar, ali perfekcionizam je potpuno drugačija igra. Radi se o tome da nikada niste zadovoljni osim ako sve nije savršeno.
Kako se ovo povezuje sa kritikom iz detinjstva? Ako je dete stalno kritikovano, moglo bi da počne da misli da je cenjeno samo kada je savršeno. Možda osećaju da će čak i mala greška dovesti do kritike, pa pokušavaju da je izbegnu po svaku cenu.
3) Poteškoće u prihvatanju komplimenata
Ljudi koji su kao deca bili preterano kritikovani, poput mene, često teško prihvataju komplimente.
Vidite, dugo nisam mogla da primim kompliment, a da se ne osećam neprijatno ili ne pomislim da postoji neka kvaka. Neko bi rekao nešto lepo o mom radu ili mojoj odeći, a ja bih to automatski umanjila ili odbacila.
Shvatila sam da je to zato što sam kao dete dobijala veoma malo pohvala. Toliko retko da kada mi je neko dao kompliment, nisam znala kako da to prihvatim. Bilo je čudno i nepoznato.
Trebalo mi je vremena da shvatim da komplimenti nisu zamke ili skrivene kritike. Oni su samo … komplimenti! I u redu je da ih ljubazno prihvatite.
4) Veoma osetljiv na kritiku
Sada, ovo bi moglo izgledati prilično očigledno, ali vredi razgovarati o tome. Ljudi koji su u detinjstvu bili preterano kritikovani često odrastaju i postaju veoma osetljivi na kritiku.
Kada stalno rastete pod “vatrom”, naučite da se pripremite za potencijalnu kritiku. To je mehanizam za preživljavanje, ali vas takođe može učiniti hipersenzitivnim i na najmanji znakova neodobravanja.
Drugim rečima, ako ste bili žestoko kritikovani kao dete, vaš mozak bi zapravo mogao biti podešen da snažnije reaguje na kritiku.
Ova osetljivost nije nužno loša stvar. To može učiniti nekoga empatičnijim i razumljivijim. Međutim, to takođe može dovesti do osećanja nesigurnosti i doprineti sklonosti ka samokritici.
5) Borite se sa samoprihvatanjem
Još jedna osobina koja se često vidi kod ljudi koji su se suočili sa previše kritike kao deca je borba sa samoprihvatanjem.
Ovaj deo ima naviše veze sa pitanjima “srca”. Zamislite da odrastate osećajući se kao da ste stalno pod mikroskopom. Teško je prihvatiti sebe kao lepu, šarmantnu, pristojnu, dobru osobu, kada ste navikli da vas oštro kritikuju.
Kada odrastemo to može zaista otežati da volimo i prihvatimo sebe, baš onakve kakvi jesmo. Da stalno sumnjamo, kako možemo nekome biti – pametniji, privlačniji, uspešniji.
6) Strah od neuspeha
Evo još jednog sa kojim se lično mogu povezati – strah od neuspeha.
Odrastajući, stalno su me kritikovali za svaku malu grešku. Osećala sam se kao da hodam po ljusci jajeta, plašeći se da se okliznem. Ovaj strah nije magično nestao kada sam postala odrasla osoba. Umesto toga, to se pretvorilo u strah od neuspeha.
Otkrila sam da izbegavam nova iskustva ili izazove, samo da bih izbegla mogućnost neuspeha. Pomislila bih u sebi: „Šta ako nisam dovoljno dobra? Šta ako zabrljam?“ Bilo je to kao stalna repriza mojih strahova iz detinjstva.
Ali vremenom sam naučila da je u redu ne uspeti. Neuspeh nije odraz moje vrednosti, već prilika da učim i rastem.
7) Poteškoće u izražavanju emocija
Ovaj deo je težak, ali hajde da sve razmotrimo. Ljudi koji su kao deca bili preterano kritikovani često teško izražavaju svoje emocije.
Kada ste dete, i svaki put kada izrazite ljutnju, tugu ili čak radost prilikom nekog rada i dobijete kritiku naučite da se zatvorite, ne pokazujete emocije da ne biste “provocirali”. Počinjete da razmišljate: „Možda moja osećanja nisu važna“ ili „Trebalo bi da svoje emocije zadržim za sebe“.
I to se može preneti u odraslo doba. Možda ćete se boriti da izrazite kako se osećate, čak i ljudima do kojih vam je najviše stalo.
8) Preterano kritičan prema drugima
Evo osobine koju možda ne očekujete – ljudi koji su bili previše kritikovani kao deca ponekad mogu biti previše kritični prema drugima kao odraslima.
Zvuči iznenađujuće? Evo jedne fascinantne činjenice: mi često projektujemo svoja unutrašnja osećanja na druge. To znači da ako ste previše kritični prema sebi, možda ćete biti previše kritični i prema drugima.
Kada odrastete uz stalnu kritiku, ona može postati deo vašeg unutrašnjeg dijaloga. A ponekad se ne zaustavlja na samokritici – može se proširiti i na druge oko vas.
To je kao odbrambeni mehanizam – kritikujući druge, možda ćete se osećati kao da skidate fokus sa sebe. Ali u stvarnosti, to može samo da produži ciklus kritike.
9) Stalna potreba za potvrdom
Kao dete koje je uvek bilo kritikovano, žudela sam za potvrdom. Želela sam da mi neko kaže da sam dobra, da sam dovoljno dobra takva kakva jesam.
Ova potreba nije nestala kada sam postala odrasla osoba. Umesto toga, to se manifestovalo na različite načine. Našala sam sebe kako tražim potvrdu u svom poslu, mojim vezama, pa čak i svojim hobijima. Bilo je kao da mi je potrebno nečije odobrenje da bih se osećao dobro u sebi.
Ali vremenom sam shvatila da je najvažnija potvrda ona koja dolazi iznutra. Radi se o tome da budete ponosni na to ko ste i šta ste postigli, bez obzira na to šta drugi misle.
10) Borite se da verujete drugima
Budimo realni na trenutak. Ljudi koji su kao deca bili previše kritikovani često se bore da veruju drugima.
Kada su ljudi koji su trebali da budu vaša najveća podrška, ustvari bili vaši najteži kritičari, teško je poverovati da će drugi biti drugačiji.
Nekako, kao da uvek čekate da vam druga osoba uputi kritiku.
A ovaj nedostatak poverenja može da kvari vaše odnose, stvarajući zidove tamo gde bi trebalo da postoje mostovi.
Ovo su samo neke od osobina koje ljudi koji su bili preterano kritikovani kao deca često pokazuju kao odrasli.
Ali zapamtite, ove osobine vas ne definišu. One su samo deo vašeg putovanja. A uz razumevanje i samoljublje, možete ih prevazići i živeti ispunjen život.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
