Rast BDP u četvrtom kvartalu 2023. godine 3,8 odsto

BEOGRAD – Realni rast bruto domaćeg proizvoda u četvrtom kvartalu 2023. godine porastao je za 3,8 odsto, u odnosu na isti period prethodne godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku.

Desezonirana serija podataka pokazuje rast bruto domaćeg proizvoda u četvrtom kvartalu 2023. godine od 0,9 odsto u odnosu na prethodni kvartal.

Realni rast bruto domaćeg proizvoda u 2023. godini, dobijen na bazi kvartalnog obračuna, iznosio je 2,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Godišnja stopa rasta bruto domaćeg proizvoda, kao rezultat godišnjeg obračuna, biće objavljena 1. oktobra 2024. godine u saopštenju „Bruto domaći proizvod 2023“.

Posmatrano po delatnostima, u četvrtom kvartalu 2023. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, značajan realni rast bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, 7,7 odsto, sektoru trgovine na veliko i malo i popravke motornih vozila, saobraćaja i skladištenja i usluga smeštaja i ishrane, 3,4 odsto i sektoru građevinarstva, 7,4 odsto.

Posmatrano po agregatima upotrebe bruto domaćeg proizvoda, u četvrtom kvartalu 2023. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, realni rast zabeležen je kod svih agregata: izdaci za finalnu potrošnju domaćinstava 2,5 odsto, izdaci za finalnu potrošnju neprofitnih institucija koje pružaju usluge domaćinstvima (NPID) 3,4 odsto, izdaci za finalnu potrošnju države 5,9 odsto, bruto investicije u osnovna sredstva 5,2 odsto, izvoz robe i usluga 0,3 odsto i uvoz robe i usluga 4,2 odsto.

Promet robe u trgovini na malo u januaru veći 9,9% međugodišnje u tekućim cenama

Promet robe u trgovini na malo u Srbiji je u januaru, prema prethodnim rezultatima, u odnosu na isti mesec prethodne godine bio veći u tekućim cenama za 9,9 odsto, a u stalnim cenama za 4,1 odsto, objavio je danas Republički zavod za statistiku.

Promet robe u trgovini na malo u januaru 2024. godine, u odnosu na prosek 2023. godine, manji je u tekućim cenama za 7,3 odsto, a u stalnim cenama za 8,7 odsto.

Mali: Privreda Sbije nastavlja da raste, u četvrtom kvartalu 2023. rast 3,8 odsto

Privreda Srbije nastavlja da raste i da se razvija, a to nam potvrđuju i najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku, koji pokazuju da je naš privredni rast u četvrtom kvartalu 2023. godine ubrzao na 3,8 odsto BDP-a, dok smo u celoj prošloj godini ostvarili rast od 2,5 odsto, izjavio je danas ministar finansija Siniša Mali.

Pritom, nominalni rast BDP-a u 2023. godini je iznosio 69,5 milijardi evra, odnosno 8.150,5 milijardi dinara, što je za 47 milijardi dinara više od procene, objavio je Mali na instagramu.

Naveo je da ako se samo prisetimo 2012. godine, kada je naš BDP u apsolutnom iznosu bio 33,7 milijardi evra, vidimo koliko je Srbija napredovala od tada i koliko je naša ekonomija danas jaka, a javne finansije u potpunosti stabilne.

„I u ovoj godini očekujemo dalji rast i razvoj – rast BDP-a od čak 3,5 odsto, što nas vodi ka cilju koji smo postavili da do kraja 2027. godine, vrednost svega proizvedenog u Srbiji, ako budemo neumorno i vredno radili, dostigne čak 100 milijardi evra. Važno je pomenuti i da je u potpunosti očuvano tržište rada, da je stopa zaposlenosti u četvrtom kvartalu iznosila 50,5 odsto, dok je stopa nezaposlenosti na nivou od 9,1 odsto. Pritom je javni dug apsolutno pod kontrolom, a tokom prošle godine smo privukli rekordan nivo stranih direktnih investicija od 4,5 milijardi evra“, rekao je Mali.

Jasno je, dodaje, da uprkos svetskoj ekonomskoj krizi, Srbija nastavlja da se razvija i napreduje.

„Došli smo u vreme ubrzanog rasta, a realizacija programa Skok u budućnost – Srbija EXPO 2027 daće dodatni vetar u leđa privrednom rastu naše zemlje i građanima omogućiti još bolji kvalitet života“, istakao je Mali.

Stopa zaposlenosti u poslednjem kvartalu 2023. iznosila 50,5 odsto

Stopa zaposlenosti u četvrtom kvartalu 2023. godine iznosila je 50,5 odsto, dok je stopa nezaposlenih iznosila 9,1 odsto, odnosno broj zaposlenih u Srbiji je prema podacima za ovaj kvartal 2.870.200, a broj nezaposlenih 288.200, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.

U poređenju sa istim kvartalom 2022. godine, prema podacima Ankete o radnoj snazi RZS, u četvrtom kvartalu 2023. godine, došlo je do povećanja aktivnog stanovništva i smanjenja stanovništva van radne snage.

U okviru aktivnog stanovništva došlo je do rasta zaposlenosti, odnosno 55.100 zaposlenih više, i pada nezaposlenosti – 3.600 lica manje se vodi kao nezaposleno.

Stanovništvo van radne snage smanjeno je za 99.400 lica i u posmatranom kvartalu činilo ga je 2.524.000 lica, a ukupan broj stanovnika starih 15 i više godina iznosio je 5.682.300, što predstavlja smanjenje ukupnog broja za 50.900 lica.

Ukupan porast zaposlenosti od 52.100 lica zabeležen je i u okviru formalne i u okviru neformalne zaposlenosti, a ukupna formalna zaposlenost porasla je za 32.900 i u četvrtom kvartalu 2023. godine iznosila je 2.510.700.

Formalna zaposlenost van poljoprivrede beleži povećanje od 42.0600, dok je formalna zaposlenost u poljoprivredi smanjena za 9.700, a ukupna neformalna zaposlenost iznosila je 359.400 i na međugodišnjem nivou beleži rast od 19.200, od čega 14.400 predstavlja povećanje neformalne zaposlenosti van poljoprivrede, a 4.700 u poljoprivredi.

Povoljnija kretanja na tržištu rada u poređenju sa četvrtim kvartalom prethodne godine, koja se ogledaju u povećanju zaposlenosti a smanjenju stanovništva van radne snage, pretežno se odnose na žensku populaciju, koja je u posmatranom kvartalu zabeležila veću fluktuaciju lica iz kontingenta stanovništva van radne snage u kontingent zaposlenih.

U populaciji žena je u četvrtom kvartalu zabeležen znatno veći rast broja

zaposlenih, od 41.800 u odnosu na muškarce, pa je broj zaposlenih žena iznosio 1.310.400 a broj zaposlenih muškaraca 1.559.800.

Broj stanovništva van radne snage u ženskoj populaciji niži je za 77.200, a

u muškoj za 22.100, navodi se u izveštaju RZS.

Za razliku od promena u grupi zaposlenih, promena u broju nezaposlenih lica pokazuje porast u ženskoj 9.800, i pad u muškoj populaciji 13.400.

Takva kretanja dovela su do toga da u četvrtom kvartalu 2023. godine broj nezaposlenih žena iznosi 137.100, a nezaposlenih muškaraca 151.000.

Kada je reč o regionima, Beogradski region i Region Južne i Istočne Srbije beleže povećanje zaposlenosti, a pad nezaposlenosti i stanovništva van radne snage.

Kako se navodi, u regionu Vojvodine postoji neznatno drugačiji trend odnosno nezaposleno stanovništvo beleži porast od 15.500, dok je u regionu Šumadije i Zapadne Srbije trend takođe drugačiji i pokazuje pad zaposlenog stanovništva, 13.100 manje zaposlenih u odnosu na četvrti kvartal 2022. godine.

Stopa zaposlenosti najviše je porasla u Regionu Vojvodine 51,1 odsto i u Beogradskom regionu 56,1 odsto respektivno.

Stopa nezaposlenosti u Beogradskom regionu u posmatranom kvartalu bila je najniža i iznosila je 6,7 odsto, što predstavlja smanjenje u odnosu na isti kvartal prethodne godine.

Najviša stopa nezaposlenosti zabeležena je u Regionu Južne i Istočne Srbije i u poslednjem kvratalu 2023. godine iznosila je 11,2 odsto.

Region Vojvodine i Region Šumadije i Zapadne Srbije beleže stope nezaposlenosti od 9,2 odsto i 9,9 odsto respektivno.

Populacija mladih uzrasta od 15 do 24 godine u četvrtom kvartalu 2023. godine smanjena je za 6.200 lica u odnosu na isti kvartal prethodne godine.

Broj zaposlenih mladih lica iznosio je 156.400, što predstavlja neznatni

pad, za 700 lica, dok je broj nezaposlenih iznosio 55.100, uz porast od 5.100 lica u odnosu na isti kvartal 2022. godine.

Kontingent mladog stanovništva van radne snage smanjen je za 10.500 i u četvrtom kvartalu 2023. iznosio je 462.200 lica.

Pročitajte još:

Vučić: Cilj – 140 ili 150 milijardi u narednih 10 godina

TIRANA – Predsednik Srbije Aleksandar Vučić učestvuje danas na Regionalnom samitu o Planu rasta za Zapadni Balkan i ekonomskom približavanju u Tirani. Vučić je uoči samita ocenio da su povezivanje ekonomija, uklanjanje prepreka i napredak ka jedinstvenom tržištu “veliki ciljevi koji vode ka suštinskom razvoju” Srbije i regiona i boljoj budućnosti za sve građane. Na samitu koji se održava u Kongresnoj Palati razgovaraće se o evrointegracijama regiona i sprovođenju Plana rasta za Zapadni Balkan. Predviđeno je da se održe dve plenarne sesije, koje su posvećene postepenom uvođenju jedinstvenog tržišta i sprovođenju Plana rasta. Samitu će prisustvovati i komesar Evropske unije […]

Opširnije

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.