Upravni odbor Foruma privrednih komora Jadransko-jonskih zemalja usvojio je, na sednici u Mostaru, inicijativu Privredne komore Srbije (PKS) i Hrvatske gospodarske komore (HGK) da nacionalne vlade i Evropska komisija donesu hitne mere usmerene na ubrzanje i unapređenje protoka robe na graničnim prelazima između EU i Zapadnog Balkana u Jadransko-jonskom regionu, saopštio je PKS.
Prema poslednjim raspoloživim podacima, kako se navod u saopštenju, pri prelasku granice teretna vozila čekaju u proseku 10 časova, a najduže zabeleženo čekanje iznosi čak 36 časova, zbog čega se formiraju kilometarske kolone vozila koje blokiraju zaustavnu i sporu traku autoputa, što utiče na sveukupnu bezbednost, kao i protok putničkog saobraćaja.
– Ovakvi vremenski gubici stvaraju velike finansijske troškove kompanijama, a zbog usporenih i otežanih tokova snabdevanja i direktnih troškova transportnog sektora značajno smanjuje konkurentnost proizvoda. Zbog nemogućnosti planiranja vremena provedenih na graničnim prelazima, onemogućeno je i planiranje preraspodele vremena vožnje, poštovanje ugovornih obaveza o rokovima isporuke, kao i planiranje zaliha i dinamike proizvodnje – rekao je Aleksandar Radovanović, rukovodilac Centra za regionalnu saradnju PKS.
Istakao je da usvojena inicijativa ima cilj jačanje sigurnosti, stvaranje pouzdanih transportnih i intermodalnih veza i uspostavljanje interne povezanosti koja dobro funkcioniše kroz bolje železničke i drumske saobraćajne veze, ključne za ekonomski i društveni razvoj regiona.
– Poboljšanje železničke infrastrukture omogućilo bi vraćanje većeg obima robe na železnicu i time relaksiralo drumske saobraćajnice i granične prelaze, kao i značajno smanjenje emisije zagađenja od drumskog saobraćaja – dodao je Radovanović.
Predugo zadržavanje na drumskim i železničkim graničnim prelazima čini transportni sektor Jadransko-jonskog regiona manje konkurentnim i podjednako negativno utiče na privrednike iz zemalja članica EU i Zapadnog Balkana koji koriste Panevropski koridor 10, i veze sa transevropskom mrežom saobraćajnica – Mediteranski i koridor Baltičko more – Jadransko more, koji su od velikog značaja za Jadransko-Jonsku regiju. Ovaj pravac predstavlja najkraću i najpogodniju rutu za transport robe za sve države Evrope i Bliskog Istoka, ističu iz PKS-a.
Podaci Svetske banke, kako se dodaje, ukazuju na 26 miliona sati čekanja kamiona godišnje, na svim graničnim prelazima između Zapadnog Balkana i EU. Okvirna procena fiksnih troškova transportnih kompanija je 5 EUR po satu, što dovodi do podatka o gubitku od 130 mil EUR godišnje.
Troškovi za sve kompanije, koje učestvuju u lancima snabdevanja su i znatno veći kada se u ovu kalkulaciju uračunaju dodatni gubici – skladištenje na točkovima, penali zbog kašnjenja u isporukama robe i drugi, navode iz PKS-a.
– Ukoliko bi se prosečno vreme za prelazak granice skratilo za tri sata, BDP na Zapadnom Balkanu bi mogao da poraste za 3%, u srednjem roku, a dodatni rast mogle bi da ostvare i pojedine članice EU usled povećanja trgovinske razmene, pokazuje izveštaj Svetske banke iz juna 2023. godine – poručuju iz PKS-a.
Forum jadransko-jonskih privrednih komora je poslovna asocijacija osnovana 2001.godine, kao sastavni deo Jadransko-jonske inicijative koja danas ima devet zemalja članica: Albanija, BiH, Grčka, Italija, Severna Makedonija, Slovenija, Srbija, Hrvatska i Crna Gora. Članice Foruma su 45 privrednih komora i drugih javnih i privatnih institucija, a Hrvatska do kraja maja predsedava.
Tržišta zemalja članica Jadransko-jonskog regiona su veoma značajna za Srbiju. Ukupna robna razmena Srbije sa zemljama Jadransko-jonskog regiona prošle godine dostigla je 14,8 mlrd EUR, 22% više nego godinu ranije, navode iz PKS.
Pročitajte još:
Šta su "Zeleni koridori"?
SRBIJA – “Zeleni koridori” podrazumevaju ubrzane pravne i zdravstvene procedure za transport robe, na za to određenim graničnim prelazima, koji će biti otvoreni za transport robe 24 sata sedam dana u nedelji. Uvođenje zelenih koridora na graničnim prelazima ka Evropskoj uniji jedna je od tema o kojoj su čelnici država Zapadnog Balkana razgovarali i na Samitu u Tirani 29. februara i tada su se saglasili da bi implementacija značajno doprinela ekonomskom napretku celog regiona. Direktan ekonomski uticaj, zbog čekanja na granicama, za Zapadni Balkan je gubitak od 300 miliona evra godišnje, dok Srbija za pet godina izgubi 163 miliona evra […]
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
