Približno svaki četvrti brak u Srbiji se okonča razvodom, u proseku u 13. godini

Brak je kao tvrđava pod opsadom, oni koji su spolja žele unutra, a oni koji su unutra žele van, kaže francuska poslovica.

U taj zamak prošle godine je ušlo 32.821 par u Srbiji, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.

Bilo je i onih koji su želeli da se izbave iz tvrđave.

Tokom 2022. razvedeno je 9.813 brakova, a venčanja i rastave su u porastu od 0,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Statističke podatke treba gledati kroz širi društveni kontekst, kaže demograf Goran Penev.

„Zbog zabrana svadbi 2020. i 2021. godine tokom pandemije korona virusa, u Srbiji je značajno smanjen broj sklopljenih brakova.

„Opšti trend je da se sklapa sve manje brakova, jedino što to nije kao na Zapadu povezano sa povećanjem neformalnih bračnih zajednica, jer kod nas registrovano partnerstvo nije zakonski izjednačeno sa brakom”, kaže Penev sa beogradskog Instituta društvenih nauka za BBC na srpskom.

Kad se ljudi u Srbiji razvode?

Po statistici, razvodi su najčešći posle 13,8 godina braka.

Više od polovine razvedenih su oni koji imaju decu – 52,5 odsto.

Među razvedenim brakovima s decom, najčešći su oni s jednim detetom.

U dve trećine slučajeva posle razvoda, deca budu dodeljena majci (67,9 odsto slučajeva).

Istraživanja Peneva i njegovih kolega, pokazala su da je u Srbiji sklapanje braka i dalje vrlo bitno za rađanje.

„Ako ljudi i žive u neformalnoj bračnoj zajednici, a nisu sklopili brak, mnogo je veća verovatnoća da će kasnije imati decu ili da će ostati bez dece.

„Što se žena više udaljava od optimalnog reproduktivnog perioda, biološki sat otkucava”, upozorava Penev.

Prosečna starost pri zaključenju braka za mladoženje u Srbiji je 34,1 godina, a za neveste 31,1 godina.

Pri razvodu, muževi prosečno imaju 45,1 godinu, a žene 41,5 godina.

Kakva je situacija u regionu?

Dok je u Srbiji broj zaključenih brakova na 1.000 stanovnika 4,9, u Bosni i Hercegovini (BiH) je ta stopa 5,2, a isto toliko je u Crnoj Gori.

U BiH na ludi kamen zamišljene tvrđave staju mlađi ljudi, pokazuju statistike.

Mladoženja u proseku ima 30, a mlada 27 godina, podaci su Agencije za statistiku BiH za 2021.

I u ovoj zemlji se uočava trend da sve stariji ljudi sklapaju brakove.

Primera radi, 1996. prosečna mlada je na svadbi imala 24, a njen izabranik 28 godina.

Podaci Evropskog statističkog zavoda pokazuju da je i u Hrvatskoj sve manje sklopljenih brakova i razvoda, raste broj dece rođene izvan braka, kao i prosečna starost pri sklapanju prvog braka.

Dok se povećava broj građanskih, smanjuje se broj verskih brakova, što je trend uočljiv i na evropskom nivou, rekla je agenciji Hina načelnica demografskih i društvenih statistika u Državnom zavodu za statistiku Dubravka Rogić-Hadžalić.

Udeo brakova na hiljadu stanovnika u Hrvatskoj je sličan srpskom, 4,6.

„Srbija i Hrvatska su demografski blizanci, imamo vrlo slične demografske karakteristike, pa je to vrlo uporedivo”, kaže Penev.

Znatno više je venčanja u Severnoj Makedoniji i Albaniji.

U Severnoj Makedoniji je taj udeo 6,8, a u Albaniji sedam, što je među najvišim stopama u Evropi.

Rekorderi su Mađari, gde se sklopi 7,4 braka na hiljadu stanovnika.

U tabelama Evrostata nema podataka o brakovima sklopljenih na Kosovu kojih je 2021. bilo 17.863.

Najčešće su to muškarci između 25 i 29 godina i devojke starosti od 20 do 24 godine, podaci su Agencije za statistiku Kosova.

Računajući ukupan broj stanovnika, na Kosovu bi udeo sklopljenih brakova bio 9,5 na 1.000 ljudi.

U analizi podataka mora da se vodi računa ne samo o tipu bračnih zajednica, već i o starosnoj strukturi društava, upozorava Penev.

„Kosovo ima najmlađu starosnu strukturu u Evropi i onda je to očekivano jer imate veliki udeo stanovništva koje je u godinama optimalnim za sklapanje braka.

„Teško da ćete imati veliki broj brakova u opštini Crna Trava (u Srbiji), gde je prosečna starost 60 godina”, napominje demograf.

Sa prosečnom starošću od 43,8 godina, Srbija je među zemljama sa najstarijim stanovništvom, najnoviji su podaci popisa.

Zakonske alternative braku, kao što je registrovano partnerstvo, postale su sve rasprostranjenije, navodi se na sajtu Evrostata.

I nacionalna zakonodavstva se menjaju kako bi se dala veća prava nevenčanim parovima.

Uočen je i porast brija dece rođene kod vanbračnih parova.

U 2021. godini, najniže stope brakova u EU zabeležena su u Sloveniji i Portugalu, gde je bilo 2,8 brakova na 1 000 ljudi.

Evropski prosek je 3,9 brakova na hiljadu stanovnika, podaci su Evrostata.

Broj venčanih parova se u EU decenijama unazad smanjuje dok se broj razvoda povećava, ali su oba trenda usporila poslednjih godina.