Brojni su razlozi zbog kojih je ponekad potrebno premestiti stariju voćku na drugo mesto.
Takva ’operacija’ je moguća, a biljka će nastaviti da daje rod.
Naravno, trebalo bi imati u vidu da mlađa stabla bolje podnose presađivanje, lakše se primaju, brže obnavljaju. Uslove presađivanja stabla ne određuje samo starost, već i vrsta: koštičave voćke se uspešno mogu presaditi i do 10 godina starosti, a jabuke, kruške, dunje, orah i leska čak i do 15 godina starosti. Idealno bi bilo da se stablo presadi do sedme ili osme godine starosti.
Presađivanje starijih stabala se obavlja za vreme mirovanja vegetacije, znači u jesen, zimu ili rano proleće. Najbolji rezultati presađivanja postižu se, ipak, zimi – jer se stablima ne narušava vitalnost pošto je u fazi fiziološkog mirovanja, a i smrznuta zemlja čvršće se drži korena i omogućava presađivanje stabla sa velikim busenom, što bolje utiče na primanje. Ako se radi u proleće, onda bi presađivanje trebalo obaviti što ranije.
Jamu na mestu gde želimo da premestimo stablo potrebno je propremiti ranije – ako presađivanje vršimo u proleće, jamu kopamo u jesen, a za jesenje i zimsko presađivanje na leto. Jama bi trebalo da bude dovoljno duboka i široka (bar za 20-30 cm veća od busena korena koji presađujemo). Pri kopanju jame prvi sloj zemlje (prvi ašov dubine) odvajamo na jednu stranu, drugi sloj zemlje na drugu stranu. Prilikom sadnje zemlju vraćamo obrnutim redom – prvo gornji sloj.
Zemljište bi trebalo obogatiti i sa 2-3 kg NPK đubriva (neki autori preporučuju formulaciju 7:14:21).
Prilikom vađenja starije voćke mora se pažljivo postupati. U krugu oko voćke na širini od oko 70-100 cm kopa se jarak, čija širina treba da bude 20-30 cm i pri tome se ašovom iseku sve žile. Dubina jarka kopa se po potrebi kako bi se izvadio što veći busen i da se na žilama zadrži što više zemlje. Poželjno je da se koren sa busenom obloži vlažnim materijalom kako bi se sprečilo odvajanje zemlje od žila. Ovako pripremljena voćka može da se prenosi i na veća rastojanja.
Pre stavljanja stabla u zemlju trebalo bi sve preseke na žilama debljim od 2 cm zagladiti oštrim nožem i dezinfikovati rastvorom plavog kamena. Stabla bi trebalo zasaditi u novu rupu na isti dubinu na kojoj su bila ili malo pliće. Presađivanje je potrebno obaviti što brže, najbolje po oblačnom vremenu, da ne dođe do isušivanja žila. Prazninu oko korena treba popuniti finom, plodnom zemljom izmešanom sa 50% dobro zgorelog stajnjaka, dobro i čvrsto sabiti zemlju kako bi se postigla bolja stabilnost stabla. Da ne bi došlo do krivljenja stable pri naletima vetra, dobro bi bilo pričvrstiti ga za potporni kolac.
Rano u proleće, pre kretanja vegetacije, na presađenom stablu obavezno se mora obaviti oštra rezidba krošnje (sve grane bi trebalo prekratiti na pola dužine). Rane od rezidbe premazati kalemarskim voskom. Ova mera je veoma važna kako bi se uspostavila ravnoteža između nadzemnog i podzemnog dela voćke, jer osakaćen i smanjen koren ne bi mogao da ishrani i održi celu krošnju.
Presađenoj voćki u prvoj godini trebalo bi posvetiti maksimalnu negu. Okopati je 4-5 puta, prihraniti je u aprilu i junu sa oko 2 kg KAN-a. Obavezno je zalivati u sušnom periodu i pružiti joj dobru zaštitu od bolesti i štetočina. Zelenom rezidbom prorediti mladice. Na taj način, pojačanom negom, pomažemo voćki da lakše posnese stres i osiguravamo uspešno presađivanje.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.