Preporuka OECD: Evropska centralna banka bi trebalo da podiže kamate što je duže moguće

U svom najnovijem izveštaju, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) kaže da su potrebne dalje reforme kako bi se pomoglo evropskom ekonomskom oporavku nakon pandemije. Evropska unija bi trebalo da ojača jedinstveno tržište i zadrži restriktivni monetarni stav ako želi da se uhvati u koštac sa inflacijom i podstakne otpornost evropske ekonomije, saopštio je OECD.

U izveštaju objavljenom 6. septembra, OECD je naveo da Evropska centralna banka (ECB) treba da podiže kamatne stope što je duže moguće, da bi inflaciju vratila na održivi put ka cilju od dva odsto.

Poslednji podaci u avgustu pokazali su da je inflacija u 20 zemalja evrozone iznosila 5,3 odsto, a prema projekcijama bi trebalo da se smanji na 3,2 odsto u 2024. godini, prenosi Euronews.

Ovaj izveštaj pojavljuje se u trenutku dok se zemlje širom kontinenta bore sa dugotrajnim posledicama pandemije koronavirusa, i ruske invazije na Ukrajinu. Oporavak nakon pandemije je prigušen zbog posledica rata u Ukrajini, pa su povećane cene energenata, dok su evropske zemlje smanjile svoje oslanjanje na ruska fosilna goriva, čime je pogoršana kriza troškova života.

U nastojanju da obuzda inflaciju, ECB je sukcesivno povećavala kamatne stope, dovodeći ih na 3,75 odsto u julu, što je zajednički rekord koji je poslednji put viđen 2000. godine.

Pogled na ekonomiju evrozone

U svom izveštaju, OECD je dao prognoze za budućnost ekonomije evrozone. Privatna potrošnja, koja obezbeđuje skoro jednu četvrtinu BDP-a, trenutno raste u evrozoni i podržava je snažno tržišta rada.

Uprkos donekle pozitivnim izgledima, EU bi trebalo da zaštiti jedinstveno tržište, kako bi se izborila sa „kritičnim izazovima“ krize energenata i troškova života, navodi OECD.

Dodaje se da to može učiniti održavanjem restriktivne monetarne politike i pojednostavljivanjem mobilnosti radne snage, omogućavajući radnicima lakši pristup tržištu i povećavajući time svestranost.

Organizacija je saopštila da bi EU takođe trebalo da izbegava dalje relaksiranje pravila o državnoj pomoći, kao što je to činila tokom pandemije, kako se „vaga“ ne bi naginjala u korist preduzeća u zemljama sa većim finansijskim resursima.

Umesto toga, OECD je predložio okvir državne pomoći i savetuje blok da preusmeri resurse EU na „zeleno“ istraživanje, razvoj i inovacije.

Pročitajte još:

Vasić: Dobra vest je što se inflacija zaustavila i krenula da se spušta

BEOGRAD – Finansijski konsultant Vladimir Vasić rekao je danas da je dobar trend što se inflacija zaustavila i krenula da se spušta, kao i da će veća smanjenja inflacije biti toku prve polovine 2024. godine.   “Do kraja naredne godine očekujem da se vratimo na inflaciju koja je poželjna i koja iznosi tri odsto”, istakao je on za Tanjug. Upitan kada će robi široke potrošnje početi da opada cena, Vasić ističe da to može da se desi na jesen u nekim elementima poput poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda. On ističe da su vesti ohrabrujeće, pošto smo imali inflaciju od 16,7 odsto koja […]

Opširnije

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.