BEOGRAD – Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović otvorio je danas 4. srpski kongres o putevima i najavio da će u Srbiji biti izgrađeno ukupno 16 novih autoputeva i brzih saobraćajnica.
„Nalazimo se na vrhuncu investicionog talasa u izgradnju putne saobraćajne infrastrukture u Srbiji. U poslednjih 10 godina izgradili smo blizu 400 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica, čime stajemo rame uz rame sa razvijenim zemljama Zapadne Evrope“, rekao je Momirović na skupu u hotelu Kraun plaza.
Istakao je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić postavio jasan zadatak, a to je izgradnja ekonomski snažnije Srbije premrežene najmodernijim auto-putevima i brzim saobraćajnicama.
„Tako su i prioriteti ministarstva na čijem sam čelu jasni – izgradnja moderne Srbije na temeljima najsavremenije infrastrukture“, poručio je Momirović.
Istakao je da je od poslednjeg tog skupa 2018. godine urađen ogroman posao u razvoju putne infrastrukture.
„Malo je u ovom trenutku projekata važnijih od izgradnje puteva, jer auto-putevi i brze saobraćajnice donose efikasan i siguran transport ljudi, spajaju regione i podižu potencijale privrede“, naveo je on.
Drumski transport u Srbiji, kaže, predstavlja dominantan vid saobraćaja koji učstvuje sa oko 80 odsto u ukupnom obimu prevezenog tereta.
Istakao je da je putna mreža jedna od najvećih kapitalnih vrednosti u Srbiji i podsetio da na našooj teritoriji ima blizu 16.000 kilometara državnih puteva prvog i drugog reda, sa 2.800 mostova od čega je blizu 400 mostova na auto-putevima.
„U Srbiji će biti izgrađno ukupno 16 novih brzih deonica, a pojedine saobraćajnice smo izdvojili kao infrastrukturne prioritete za budućnost Srbije: Moravski koridor – od Pojata do Preljine u dužini od 110 km je prvi digitalni auto-put u Srbiji koji će spojiti više od pola miliona ljudi i najvažnije privredne centre centralne Srbije. Auto-put Miloš Veliki kroz Zapadnu Srbiju. Završen je deo obilaznice oko Čačka, nastavili smo radove kako bi Požegu, Arilje, ali i Užice spojili sa auto-putem“, naveo je on.
Momirović je rekao i da su u toku radovi na izgradnji auto-puta Ruma – Šabac i brze saobraćajnice Šabac – Loznica koja će dovesti nove fabrike u Zapadnu Srbiju.
Gradi se i autoput Kuzmin – Sremska Rača, sa mostom preko reke Save koji je deo budućeg autoputa od Beograda do Sarajeva, dodao je Momirović.
„Vodeći se idejom da putevi i mostovi spajaju ljude, želimo jednom za svagda da spojimo naš region“, poručio je ministar.
Podsetio je da se gradi i Fruškogorski koridor, brza saobraćajnica Požarevac – Golubac i druge deonice.
Momirović je napomenuo da je Srbija otvorila Klaster 4 u pristupnim pregovorima Srbije sa EU, u okviru kojeg je i Poglavlje 21 – Transevropske mreže.
Naglasio je da je to potvrda ulaganja u infrastrukturu i naše želje za što boljim saobraćajnim integrisanjem Srbije sa susednim zemljama, uključujući i zemlje članice EU.
„Saobraćajna prednost Srbije se ogleda u putnim pravcima koji omogućavaju uspostavljanje najkraćih i najefikasnijih veza Zapadne i Centralne Evrope sa Južnom i Jugoistočnom Evropom. Takav položaj pruža našoj zemlji izuzetne pogodnosti kroz faktor najkraćih rastojanja. I mi tu činjenicu moramo iskoristiti izgradnjom novih puteva i održavanjem postojeće infrastrukture“, rekao je ministar.
Poručio je da zato jedan od glavnih ciljeva Srbije ostaje integracija nacionalne putne mreže u transevropske transportne mreže, kao i razvoj inicijative predsednika Vučića Otvoreni Balkan, koji je projekat od ogromnog značaja za ceo region.
Istakao je da sve te puteve treba i održavati i da kompanije iz tog sektora imaju veliku odgovornost.
Organizatori skupa su Srpsko društvo za puteve „Via-Vita“ i JP „Putevi Srbije“.
Predsedica Srpskog društva za puteve „Via-Vita“ Biljana Vuksanović je rekla da se 4.srpski kongres o putevima organizuje povodom obeležavanja jubijela 75 godina izgradnje puteva u Srbiji i 60 godina od osnivanja prvog preduzeća za puteve, kao i skoro 90 godina Srpskog društva za puteve.
Glavne teme dvodevnog kongresa o putevima su planiranje i projektovanje, nove tehnologije, upravljanje, građenje i održavanje puteva, efikasnost i bezbednost saobraćaja na putevima, održivi razvoj i zaštita životne sredine.
Učestvuju predstavnici preduzeća za puteve, kao i domaćih i inostranih stručnjaka iz oblasti putne privrede.
Plan je da se izgradi 360 km kanalizacije u Kragujevcu
Ministar građevinarstva i infrastrukture Tomislav Momirović obišao je danas radove na izgradnji kanalizacione infrastrukture i poručio da je zadovoljan dinamikom ovih radova u Kragujevcu.
Istakao je da su pored lokacije u Beloševcu, radovi pokrenuti na još tri lokacije.
„U ovaj fazi gradimo nešto manje od 50 km kanalizacione infrastrukture, a plan je da izgradimo ukupno 360 km. Da rešimo veliki ekološki problemi i da Kragujevac bude grad moderne komunalne infrastrukture. Da najveći deo građana prikačimo na kanalizaciju, posle toga da izgradimo postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda kako bi eko standard podigli na nivo Zapadne Evrope“, rekao je on.
Radove je obišao sa gradonačelnikom Kragujevca Nikolom Dašićem kome se zahvalio na dobroj saradnji.
„Zadovoljan sam dinamikom radova, znam da ima puno problema, pre svega kada govorimo o imovini i nelegalnim objektima, ali problemi su deo svakog projekta. Ne treba da tražimo opravdanja, moramo da ih brzo rešavamo, a mrežu izgradimo zbog građana Kragujevca“, rekao je Momirović.
Ocenio je da je ovoj Vladi Srbije i političkom sistemu, gradonačelniku stavljeno u amanet da izgrade infrastrukturu čija gradnja je propuštena u prethodnim decenijama.
„Građani Kragujevca treba da znaju da ćemo mi završiti i ovaj, i sve druge projekte, i to je apsolutni prioritet Vlade Srbije i predsednika Aleksandra Vučića“, rekao je Momirović.
Ulica Brđanska je jedna od ulica prvog prioriteta u kojoj se realizuju radovi iz projekta Čista Srbija na teritoriji grada Kragujevca.
Prema sadašnjoj dinamici ocena je da će radovi biti završeni pre definisanog roka.
U gradu Kragujevcu u okviru projekta Čista Srbija biće izgrađeno više od 330 kilometara kanalizacione mreže i tri postrojenja za preradu otpadnih voda koja će obuhvatiti 206.500 stanovnika.
Ukupna vrednost projekta za kanalizacionu mrežu i postrojenja za preradu otpadnih voda u gradu Kragujevcu je 190,4 miliona evra.
Izgradnja prve faze počela je novembra 2021. godine.
U okviru projekta Čista Srbija u gradu Kragujevcu radi se i sanacija postojećeg centra za upavljanje otpadom i izgradnja novog regionalnog centra za upravljanje otpadom u vrednosti od 44,4 miliona evra.
Tom centru težiće okolni Aranđelovac, Knić i Rekovac koji će deponovati čvrst komunalni otpad u Kragujevac.
Biće izgrađeno i postrojenje za termovalorizaciju u vrednosti od 76,5 miliona evra za proizvodnju električne energije kroz sagorevanje čvrstog komunalnog otpada.
Radovi na čišćenju jezera Bubanj za šest do osam meseci
Ministar Momirović prisustvovao je danas u Kragujevcu prezentaciji projekta čišćenja jezera Bubanj i najavio da će radovi početi za šest do osam meseci.
„Jezero Bubanj je fenomenalno, na ulazu u Kragujevac i treba da se očisti. Otkada je napravljeno 50-60-tih godina prošlog veka nijednom nije očišćeno. Tamo se nataložilo minerala, što je ugrozilo biodiverzitet jezera. Uz podršku mađarske vlade mi ćemo ovo jezero očistiti. Očekujem da građevinski radovi krenu u narednih šest do osam meseci“, rekao je on.
Dodao je da i do tada ima puno posla na analizi vode, te izradi studije opravdanosti za ovaj veliki ekološki projekat.
On je zahvalio Vladi Mađarske na podršci, koja je za izradu više projekata donirala 4,3 miliona evra i istakao da je sporazum o ekonomsko – tehničkoj saradnji dokaz dobrih i čvrstih odnosa.
„I onda će doći investicije od 80 miliona evra. To je rezultat kredita mađarske države Republici Srbiji. Mislim da je to odlična stvar, jer je reč o prvoklasnim ekološkim projektima“, rekao je on.
Zahvalio je na saradnji gradonačelniku Nikoli Dašiću i podsetio je da se u Kragujevcu trenutno gradi 46 kilometara kanalizacione infrastrukture, te da je plan da se narednih godina izgradi ukupno 360 km.
„Kada završimo sve ove projekte očekujemo da će Kragujevac imati savremenu ekološku infrastrukturu kao savremeni gradovi u Zapadnoj Evropi“, poručio je Momirović.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
