Preko 5 milijardi ljudi bi umrlo od gladi u nuklearnom ratu

Čak i da smo preživeli početno bombardovanje, većina čovečanstva bi posle toga umrla od gladi.

Posle nuklearnog rata između SAD i Rusije, preko 5 milijardi ljudi moglo bi da umre od gladi, jer su pepeo i čađ iz zapaljenih gradova ušli u atmosferu i blokirali sunčevu svetlost, prema studiji objavljenoj u ponedeljak u časopisu Nature Food.

Dok se veliki deo sadašnjih spekulacija o nuklearnom ratu fokusira na užase samog bombardovanja, ova studija, koju su sproveli istraživači sa Univerziteta Rutgers u SAD, sugeriše da će prava patnja nastupiti u godinama nakon sukoba, kada dođe do prekida lanaca snabdevanja i devastaciji lokalne infrastrukture i dejstva nuklearne zime na useve.

Efekat hlađenja koji bi se stvorio kada bi pepeo iz nuklearne razmene ušao u atmosferu dostigao bi vrhunac u roku od godinu ili dve, ali bi smanjenje temperature trajalo više od decenije i uključivalo bi smanjivanje padavina, prema modelima koje koriste istraživači. Fluktuacije u glavnim izvorima hrane, uključujući kukuruz, pirinač, pšenicu i soju, kao i ispašu stoke i ribarstvo, sve su uračunate u model.

Dok bi raspodela hrane među zemljama koje nisu odmah bile uključene u nuklearni rat delimično zavisila od postojećih političkih saveza, trgovačkih puteva i drugih ljudskih faktora koji se ne mogu inkorporirati u klimatski model koji se koristi u studiji, vremenski obrasci modela pokazuju kretanje vetra. Oblaci dima i pepela na nebu iznad velikih proizvođača hrane kao što su SAD, Kina, Nemačka i Velika Britanija, na kraju bi rezultiralo padom od 90% u svetskim zalihama hrane.

S obzirom na to da bi SAD i Rusija – oba velika izvoznika hrane – već videli da je njihov kapacitet proizvodnje hrane poremećen ako ne i potpuno uništen samim nuklearnim ratom, ishod bi bio dvostruko poražavajući za zemlje koje se oslanjaju na uvoz hrane da bi preživele.

„Podaci nam govore jednu stvar: moramo sprečiti da se nuklearni rat ikada dogodi“, rekao je profesor klimatskih nauka i koautor studije Alan Robok.

Iako bi potpuno uništenje ljudske rase zahtevalo arsenale veličine supersile, čak bi i nuklearna razmena između manje naoružanih zemalja, kao što su Indija i Pakistan, učinila ključne poljoprivredne regione neupotrebljivim godinama, što bi izazvalo veliku izbegličku krizu, koja bi pored toga zbog nuklearnog zimskog efekta, dovelo do gladi za 2 milijarde ljudi, otkrili su istraživači. Takav ishod bi predstavljao „samo“ globalni pad prinosa useva za 7%, ali je i dalje daleko gori od bilo kakvog poremećaja u svetskim zalihama hrane koje su ikada modelovale Ujedinjene nacije.

Efekat hlađenja pepela koji ulazi u Zemljinu atmosferu ranije je zabeležen nakon velikih vulkanskih erupcija kao što su indonezijska planina Tambora 1815. i islandski Laki 1783. godine, a oba su rezultirala glađu i političkim prevratima.

Zaista, zagovornici klimatskih promena su zapravo predložili korišćenje upravo takve taktike kako bi se veštački ohladila planeta. Eksperiment naučnika sa Univerziteta Harvard trenutno je u toku kako bi se testiralo da li bi ubrizgavanje kalcijum karbonata u atmosferu moglo da reflektuje dovoljno sunčevih zraka daleko od zemlje da ohladi planetu. Ovo je uznemirilo stručnjake koji upozoravaju da punjenje atmosfere česticama može imati nepredvidive rezultate i da je isto tako verovatno da će Zemlju katapultirati u dalju klimatološku nestabilnost kao i da reši navodni problem zagrevanja.

Pročitajte još:

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.

Tagovi:

Pročitajte još:

Претрага
Close this search box.