Podizanje zasada kupine

Za podizanje zasada kupine, kao i svih drugih voćnih vrsta, neophodno je izvršiti osnovnu pripremu zemljišta koja se sastoji u uređivanju zemljišta, vađenju žila i panjeva, uništavanju korova, meliorativnog đubrenja, dubokog oranja i usitnjavanje površine.

Kupina najbolje rezultate daje na dubokim, rastresitim, plodnim i umereno vlažnim zemljištima, jedino joj ne odgovaraju tople peskuše i preterano vlažna hladna i teška zemljišta.

Sadnja kupine može se obavljati u jesen ili rano proleće. U našim klimatskim uslovima najbolje rezultate daje jesenja sadnja. Za sadnju kupine trebalo bi koristiti samo autentične sorte i garantovane zdrave sadnice.

Kao i kod drugih voćnih vrsta, koren kupine pre sadnje trebalo bi skratiti za 1/4 dužine, a oštećene žile potpuno ukloniti. Tako pripremljen koren trebalo bi potopiti u rastvor ilovače radi bojeg prijema sadnica.

Kupina se može gajiti u obliku (sistemu) žbuna i špalira. Mala prednost daje se špalirskom sistemu uzgoja gde se sadnice kupine sade na rastojanju 3,2 – 4 m između redova i 1,5 – 2 m u redu.

Izdanci kupine se sade na istu dubinu na kojoj su bili i u matičmjaku ili 3-4 cm dublje.

Kupina je voćka specifičnog habitusa, u proseku izrazito dugih lastara i bez obzira na sistem gajenja, bolje rezultate daće ako se gaji uz naslone koji se postavljaju u drugoj godini po sadnji.

Za špalirski sistem uzgoja neophodno je obezbediti stubove (metalne drvene ili betonske) visine 2 m iznad zemlje koji se postavljaju na rastojanju 6-7 m jedan od drugog i za njih se zatežu 2-3 reda žice.

Da bi kupina dostigla maksimalne prinose koji se kreću preko 10.000 kg/ha neophodno je svake godine u zemljište uneti oko 3-4 t/ha stajnjaka i 300-400 kg/ha mineralnih đubriva.

Obavezna i redovna agrotehnička mera pri uzgoju kupine je i rezidba, koja se obavlja u proleće i u drugoj polovini leta, tj. posle berbe. Prolećna rezidba se sastoji u proređivanju i skraćivanju vrhova izdanaka koji se ostavljaju za rod. Preporuka je da po jednom žbunu ostane 7-9 dobro razvijenih izdanaka. Po završetku berbe sve izdanke koji su doneli rod trebalo bi orezati do zemlje.

Kupinu napada mnogo bolesti i štetočina koje joj mogu naneti znatne štete ukoliko se ne primene neophodne mere zaštite. Da bi se obavila adekvatna zaštita kupine neophodno je obezbediti veći broj herbicida, fungicida i insekticida i to u količini od:
– herbicida oko 4 kg/ha
– fungicida oko 3 kg/ha
– insekticida oko 3,5 kg/ha

Primenu ovih kao i drugih hemijskih sredstava trebalo bi koristiti samo uz predhodno konsultovanje stručnjaka za zaštitu bilja.

Pročitajte još:

Kupina traženija od maline

Prošle godine kupina je imala je rekordnu cenu, koja je ove sezone manja, ali ipak vlasnici zasada se ne žale, kao što je bio slučaj sa malinom čija otkupna cena nije mogla da pokrije ni troškove proizvodnje. – Cena u zavisnosti od sorte kreće se od 120 do 130 dinara za jedan kilogram u otkupu, što je dobra cena u odnosu na malinu koja je ove godine podbacila. Dve sorte su u opticaju, to su lohnes, koja je konzumna, i čačanka, i mahom idu u zamrznutom stanju u izvoz jer je za takvim proizvodom velika potražnja, kaže za RINU predsednik […]

Opširnije

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.