Uputili kritike, pretnje, ispovedili se i tražili pravdu.
U javnosti je odjeknula vest o pismima koje je Marko Miljković, najbliži saradnik Veljka Belivuka, slao zameniku tužiuoca u kojima mu govori o tome kako bi trebalo da radi svoj posao i obaveštava ga o svedocima-saradnicima za koje smatra da su prinuđeni na izdaju. Miljković, međutim, nije jedini koji se iz zatvorske ćelije ili bekstva obraćao državnim funkcionerima ili pravosudnim institucijama, to su mnogo pre njega radili i najpoznatiji srpski osuđenici koji su za cilj imali da zastraše, odgovore na “neistine”, treže fer suđenje, ali i priznaju i detaljno opišu zločin.
Miljković, koji je okrivljen za pet ubistava, otmice, silovanje i udruživanje radi organiuzovanja kriminalne grupe, zameniku tužioca je u više navrata poslao pismo, a prvo je bilo posle skoro godinu dana provedenih u pritvoru.
On je od januara do marta ove godine pisao pisma, verovatno se nadajući reakciji, ali pošto do toga nije došlo, odustao je.
Marko Miljković je u svojih nekoliko pisama naveo da zna šta i sa kim pregovara Tužilaštvo i naveo da bi trebalo da znaju da je okrivljeni svedok Nikola Spasojević psihički nestabilan, na šta mu se i požalio. Prema navodima Miljkovića, Spasovević je bio pritvoru u sobi iznad njegove i mogli su malo da komuniciraju.
Pominjao je i Srđana Lalića koji se jedini izjasnio da je kriv, kao i svedoka-saradnika Bojana Hrvatina, smatrajući da Tužilaštvo možda nije zadovoljno informacijama koje su im oni pružili. On je demantovao atentat na predsednika Srbije Aleksandra Vučića i poručio zameniku tužioca da se “zdravo hrani”.
Poslednje njegovo pismo stiglo je početkom marta, a od tada se nije oglašavao.
Međutim Milorad Ulemek Legija, koji je osuđen na višegodišnju robiju zbog ubistva premijera Zorana Đinđića, poslao je samo jedno pismo čoveku koji je bio na državnoj funkciji i to je iz sve snage udario po bivšem načelniku Generalštaba Momčilu Perišiću, koji je Legiju i crvene beretke optužio da su eliminisali Slobodana Miloševića, Zorana Đindića i njega.
“Srdačan pozdrav, bez poštovanja”
Bivši komandant JSO osvrnuo se i na tvrdnje generala da je Željko Ražnatović Arkan nametnuo DB i MUP Srbije, te da Arkan nije bio patriota i heroj, već eksploatator ratnog plena.
U odgovoru Perišiću poručio je da mu je draže da bude ubica i da robija nego da, poput bivšeg načelnika Generalštaba, bude “izdajnik svoje države I naroda”.
Ističući da mu je jedno pismo malo da nabroji sve Perišićeve grehe, Ulemek objašnjava da je ovim pismom želeo da podseti Perišića na njegovu “ružnu i tužnu prošlost”.
– Obično ne odgovaram na prozivke koje pročitam o sebi u raznim medijima. Ne bih to učinio ni sada da niste u svom lupetanju pomenuli pokojnog Željka Ražnatovića, Srpsku dobrovoljačku gardu i JSO, tako da osećam da mi je dužnost da vas podsetim na nekoliko stvari. Vi, generale, kao da ste zaboravili ko ste i šta ste, pa vam je izgleda lakše da delite lekcije drugima, a zaboravljate da, ako ne pamti istorija, onda to pamte drugi- navodi Legija na početku pisma u kojem odgovara Perišiću.
Negirajući Perišićevu tvrdnju da je DOS srušio Miloševića, Ulemek tvrdi da su nekadašnjeg predsednika države srušile strane službe uz pomoć saradnika u Srbiji, među kojima ubraja i Perišića.
Perišićeva tvrdnja da je Željka Ražnatovića i Srpsku dobrovoljačku gardu zanimao samo ratni plen razbesnela je šefa crvenih beretki, koji je poručio tada da general koji je ostavio Vojsku i narod ne može da deli lekcije.
– Naš glavni zadatak bila je odbrana srpskog naroda. Onog naroda koji vi i vaši slični niste mogli da odbranite, iako ste se za to školovali zakletvu položili. Da ste vi to uradili, Žejko Ražnatović ne bi morao da oblači uniformu. Podsetio bih vas, generale, da smo 1995. bili ostavljeni od vas u Krajini i da se Garda borila kod Dvora na Uni dva dana da bi probila ustaški obruč i tako izvela 15.000 ljudi iz okruženja, koje ste vi, generale, ostavili i napustili- ističe Ulemek.
Dodaje da je u to vreme Perišić sedeo u Beogradu “i tobože se iščuđavao kako je pala Krajina, a za to ste znali nekoliko dana unapred”.
– Da vas podsetim, generale, Željko Ražnatović je dokazani srpski patriota i junak, za razliku od vas, generale, koji ste dokazani izdajnik svoje države i svoga naroda. Tu istu državu i narod ste prodali za kilo jagnjetine i 500 dolara, koje su vam munuli ispod stola na kojem se pušila ta ista jagnjetina- poručio je Ulemek i dodao:
– Generale, meni je draža moja časna robija nego vaša nečasna sloboda, meni je draže da, kako vi kažete, budem ubica i državni neprijatelj nego veliki junak kakav ste vi”, poručio je Ulemek, koji je pismo završio sa, “srdačan pozdrav, bez poštovanja”.
Tako je, prema najnovijim informacijama koje je otkrivala bivša državna sekretarka u MUP Dijana Hrkalović, pismom reagovao i Zvezdan Jovanović, ali je svoje negodovanje uputio tadašnjem ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću.
“Smiri svoje besne pse”
Hrkalović je, kako tvrdi, poslata u “Alkatraz” da smiri nekadašnjeg pripadnika Jedinice za specijalne operacije Zvezdana Jovanovića zvanog Zveki, osuđenog na 40 godina robije zbog učešća u atentatu na premijera Zorana Đinđića, i to na insistiranje Stefanovića, kome je Zvezdan iz zatvora poslao preteće pismo.
Jovanović, koji služi kaznu u najstrožijem režimu, poručio je bivšem ministru srpske policije da “smiri svoje besne pse u MUP-u” i da mu porodicu ostavi na miru.
Jovanović se na ovaj korak odlučio nakon što je pripadnik policije u Bačkoj Palanci u njegovog sina, navodno, repetirao pištolj.
Hrkalovićka je navela da se nakon pročitanog pisma Stefanović uplašio i “oduzeo od života”.
– Znate šta je uradio? Rekao je meni: “Idi kod Zvezdana, smiri ga da mi ne dira porodicu”. Ja odem i odradim. Ja, jedna žena njega da zaštitim, odem da razgovaram sa Zvezdanom – otkrila je Dijana.
Inače, nakon Zvezdanovog pisma Stefanoviću, i Hrkalovićkine intervencije u Zabeli, suspendovan je inspektor Dalibor Karanović pred kim je Zvekijev sin Nemanja odbio da se legitimiše.
Nasmejani ubica opisao ubistvo Višem sudu
Čaba Der zvani nasmejani ubica je u pismu koje je preko advokata poslao Višem sudu u Beogradu, opisao ubistvo Nebojše Markovića 5. januara 2019. na Banovom brdu. Sud je odbio da pročita pismo, jer se Deru, koji je u Mađarskoj osuđen na doživotnu robiju, sudi u odsustvu.
Ovim rečima, Čaba Der je u pismu koje je preko advokata poslao Višem sudu u Beogradu, opisao ubistvo Nebojše Markovića 5. januara 2019. na Banovom brdu.
Sud je odbio da pročita pismo, jer se Deru, koji je u Mađarskoj osuđen na doživotnu robiju, tada sudilo u odsustvu.
Ipak, pismo je dospelo u medije i Der je tada obelodanio je da nije u Markovića pucao greškom, kako se spekulisalo kad su istražitelji sumnjali da je prava meta trebalo da bude Markovićev šurak Aleksandar Šarac.
– Iskreno rečeno, nije mi bio cilj da ubijem Nebojšu Markovića. Kada sam ga video, odmah sam ga prepoznao, jer mi je prijatelj poslao fotografiju kako Nebojša sa suprugom plave kose stoji pored kola. Kada sam počeo da pucam, očekivao sam da će mu brzom lekarskom intervencijom spasiti život – napisao je Čaba.
Der je u pismu naveo i da “je Alan Kožar (ubijeni pripadnik škaljarskog klana) kriv za Markovićevu smrt”.
– Nije trebalo da ga uključi u pripremu moje likvidacije. Markovićeva uloga je bila da 20.000 evra da plaćenom ubici. Ova suma je trebalo da pokrije troškove plaćenog ubice, koji je imao zadatak da pređe iz Beograda u Budimpeštu, da me locira i likvidira. Ne mogu da tvrdim da je Marković znao u koju svrhu daje tih 20.000 evra, jer se obično u ovakvim situacijama o detaljima ne govori. Nabavio sam njihove adrese, opis Nebojše Markovića, znao sam da vozi “volvo” sa tri jedinice u registraciji i da mu žena ima plavu kosu – priznao je nasmejani ubica u pismu, koje je napisao u ćeliji.
On ne tada naveo i da nije ubio advokata Luke Bojovića, Dragoslava Mišu Ognjanovića, a ni ranio Nebojšu Stojkovića Stojketa u Španiji.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
