BEOGRAD – Ovo glasanje je jasan pokazatelj da suprematija, koju je kolektivni Zapad imao nakon pada Varšavskog zida, više ne postoji, bez obzira na veliki broj država koji je glasao za Rezoluciju, istakao je za naš portal Petar Đurđev, istoričar i direktor Istorijskog arhiva Novog Sada.
On je naglasio da Rezolucija o Srebrenici ima nekoliko nivoa na kojima treba da deluje.
– Preko pet milijardi ljudi na svetu i njihovi politički predstavnici nisu glasali za to, što govori da se menja pozicija sponzora ove Rezolucije. Činjenica da Meksiko, Brazil, Argentina, Alžir, Saudijska Arabija, nisu glasali za, a na to dodamo još Rusiju i Kinu, i za mene ogromno ohrabrenje Mađarsku, kao i Slovačku, Kipar, jasno govori da se stvari u svetu menjaju i da je sudbina ponovo htela da to krene preko leđa i interesa srpskog naroda. Ovo možemo proglasiti velikom diplomatskom pobedom Srbije, jer da bi Rezolucija dobila legitimitet ona bi morala da počiva na koncenzusu tri konstutivna naroda u BiH, a zatim da se donese uz geenralni koncenzus svih članica u UN. Vidimo da je tu sprovedena politika nasilja i ucena. Sama rezolucija ima nekoliko nivoa na kojima treba da deluje, a prvi će biti uvođenje verbalnog delikta i političke kazne u BiH, pa zatim u regionu. Ona treba da posluži kao odskočna daska za demontažu Republike Srpske. Jedan deo kolektivnog Zapada pojačava svoje napore da na silu ovaj prostor čvrsto veže za svoje vojne interese. Ovo je slepi pokušaj da se skrene pažnja sa onog što se dešava na pojasu Gaze – naglasio je naš sagovornik.
Đurđev je govor predsednika u Generalnoj skupštini UN okarakterisao kao hrabar i rezolutan, ali i istorijski pomirljiv. On je podsetio čitaoce da je prvi narod koji je osetio monstruozni izum, koncentracione logore za civilne građane, bio srpski narod u Prvom svetskom ratu, te da je to bio izum austrougarskih okupatora.
– Predsednik Vučić, kao i premijer Vučević, duboko razumeju da samo narodi Balkana kroz slogu mogu da grade bolju budućnost za sve nas. To ne može uraditi ni lažni visoki predstavnik Šolc, niti bilo koji deo međunarodne zajednice, jer Srbi i Bošnjaci, pored svega, imaju mnogo onoga što ih spaja. Mnogo je urađeno na polju kulture sećanja od 2012. godine- otvaranje memorijalnih centara, proširenja programa za učenje istorije kroz sećanje na ove strašne stvari i kroz adekvatne sudske procese. Osmanski zavojevač kada je došao na ovaj prostor počinio je takve zločine i uspostavio sistem ropstva kakav do tada nije bio viđen na ovim prostorima. Meni je neverovatno da već neko nije spremio tužbu prema Istanbulu. Ista takva priča treba da se usmeri i prema Beču, koji je i zasejao to seme zla među balkanskim narodima kroz okupaciju i genocidnu politiku koju je provodila u Prvom svetskom ratu. Isto takvo polje moglo bi se otvoriti i prema ono što je radila fašistička Italija, nacistička Nemačka, a da ne kažem ono što je radila NDH i njena reinkarnacija- Tuđmanova Hrvatska od 1991. do 1995. godine. Na Balkanu će krenuti niz optužnica, jer prateći ovo postoje mnogo brojniji zločini koji su se dogodili na ovom prostoru. Ako se budemo vodili ovakvim pravilima razmišljanja, jasno je da će doći do sijaset rezolucija. Ako se sad sve postavlja kao genocid, verujem da mnogi u Berlinu zadovoljno trljaju ruke jer su svesni da će ovako umanjiti svoju istorijsku odgovornost za ta ogromna nedela koja su počinili a možda još negde čine u ime svojih političkih i ekonomskih ciljeva – zaključio je Đurđev.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
