logo transparend vojvodina uzivo

Ove godine do 130.0000 hektara pod povrćem

AGRAR – Početak setve i sadnje nekih povrtarskih vrsta (crnog i belog luka, šargarepe, peršuna) počeo je još u feburar zbog suve i tople klime. Setva drugog povrća na otvorenim poljima trebala bi da krene u aprilu i maju. Očekuje se da će i ove godine biti posejano u otvorenom i zatvorenom prostoru kao i ranijih godina od 120.000 do 130.000 hektara i da će povrća biti dovoljno za domaće potrebe i za izvoz.

Uoči nove prolećne setve dr Đorđe Vojnović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu podseća da je lanjska godina bila teška za povrtarstvo, pre svega zbog prohladnog vremena i obilnih padavinama u maju i superćelijske oluje praćene gradom u julu, što je nanelo štetu, pre svega, srednje kasnom i kasnom povrću.

Prinosi su, kazao je, bili niži za 5% do preko 30% u zavisnosti od lokaliteta i povrtarske vrste, ali bez obzira na to, proizveli smo dovoljno zdravstveno bezbednog povrća vrhunskog kvaliteta.

– Naši povrtari godinama umeju, dokazano je, da proizvedu povrće prema standardima domaćih i stranih tržišta, i već dugo godina je tehnologija proizvodnje, posebno na otvorenom polju, kod većine profesionalnih proizvođača na vrhunskom nivou – izjavio je Vojnović.

Prema njegovim rečima, proizvodnja u različitim oblicima zaštićenog prostora obuhvatiće od 5.000 do 6.000 hektara, od čega je oko 3.000 hektara privremeni zaštićeni prostor. Te površine su nedovoljne, ukazao je, da bi se pokrile domaće potrebe, zbog čega je naša zemlja značajan uvoznik ranog povrća, posebno iz Albanije, Severne Makedonije i Turske.

Prema zvaničnoj statistici, ukupna domaća proizvodnja povrća prošle godine iznosila je oko1,2 miliona tona 11 različitih vrsta namenjenih svežoj potrošnji ili potrebama prerade. Na okućnicama i u baštama proizvedeno je oko 400.000 tona raznovrsnog povrća, namenjenog potrošnji u domaćinstvu ili prodaji na zelenim pijacama.

Na domaćem tržištu završilo je od 700.000 do 800.000 tona najraznovrsnijeg svežeg povrća i 300.000 tona krompira, a ostatak je izvezen.

Кvalitet važniji od prinosa

Vojnović je posebno istakao da je u povrtarstvu važnije ostvariti vrhunski kvalitet, pa tek onda stabilan prinos po jedinici površine:

– To se može postići pravilnim izborom sorti koje su prilagođene agroekološkim uslovima naše zemlje. Takođe, važno je sejati seme visoke biološke vrednosti, bez obzira da li je proizvodnja na većim površinama ili u baštama i okućnicama.

Sagovornik Dnevnika ističe da bi povrća mogli da imamo i više, ali da na tome treba raditi.

– Treba da se radi na unapređenju kapaciteta za skladištenje i preradu. Šire gledano, važno je da uspostavimo olakšan pristup kreditima za investicije u modernizaciju proizvodnje. Osim toga, promocija domaćih proizvoda na inostranim tržištima i stvaranje povoljnih trgovinskih uslova, doprinelo bi povećanju izvoza i deviznog priliva. Sve ove mere zajedno stvorile bi osnovu za održiv rast i uspeh u sektoru proizvodnje povrća – naveo je Vojnović i ukazao da ključne prepreke u povećanju proizvodnje povrća predstavaju i nedostatak radne snage i zastarela mehanizacija.

Ističe da je izbor odgovarajućeg sortimenta u povrtarstvu značajan činilac za postizanje visokog prinosa i kvaliteta:

– To je bitno, jer proizvodnja jednog hektara povrća može da košta i 10.000 EUR, što znači da je povrtarstvo skupa proizvodnja, posebno što na tu cenu treba dodati i troškove skladištenja, nekad čak osam pa do deset meseci kod nekih povrtarskih vrsta, kako bi se održao kontinuitet u isporuci, odnosno potrošnji svežeg domaćeg povrća na porodičnim trpezama.

Pročitajte još:

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.

Tagovi:

Pročitajte još:

Претрага
Close this search box.