Ovaj novosadski lekar je bio najveći donator u istoriji Srbije

NOVI SAD – Dr Branko Ilić, čuveni novosadski lekar i kolekcionar, ostavio je neizbrisiv pečat u umetnosti, postavši najveći donator u istoriji Srbije. Ilić je svoj život posvetio medicini, politici i, iznad svega, umetnosti a njegov legat postao je neizostavan deo kulturne baštine Novog Sada.

Njegova kolekcionarska strast proistekla je iz rane mladosti, a put ka umetnosti započeo je tokom studija medicine u Budimpešti i Berlinu. Vodeći privatnu ginekološku praksu u Novom Sadu između dva svetska rata, postao je političar i gradonačelnik. Međutim, njegovo pravo nasleđe leži u darivanju gradu u kojem je proveo radni vek.

Kolekcija koja nosi naziv „Zbirka strane umetnosti“ postala je dragulj Novog Sada. Retko koji grad može da se pohvali draguljem koji čine 136 dela starih majstora, 136 slika starih majstora, uglavnom iz Holandije, Italije i Francuske, 279 primeraka primenjene umetnosti i 16 tepiha. Dr Branko Ilić je pokazao da je njegova ljubav prema umetnosti jednako snažna kao i njegova posvećenost medicinskoj profesiji.

Iako nije imao formalno umetničko obrazovanje, Ilić je uložio veliki napor da se upozna sa slikarstvom. Njegova kolekcionarska strast je bila podržana perfektnim znanjem nemačkog i mađarskog jezika, kao i solidnim poznavanjem francuskog. Putovao je Evropom, kupujući dela od osiromašenih građanskih slojeva.

Ilić je ostao dosledan svojoj strasti uprkos brojnim izazovima, uključujući zdravstvene probleme izazvane ratom. Nakon rada u vojnom sanitetu u Beogradu, preselio se u Novi Sad 1922. godine, gde je ubrzo postao poznat po otvaranju dispanzera na Telepu. Ubrzo je svoju praksu premestio u Železničku 7, najživopisniju gradsku ulicu, gradeći kuću sa trideset odaja i uređenim vrtom.

Osim što je bio priznat ginekolog, Ilić se istakao i u politici, obavljajući funkciju gradonačelnika od 1936. do 1938. godine. Ipak, njegova najznačajnija ostavština leži u kolekciji koju je sakupljao decenijama.

Nakon Drugog svetskog rata, nova vlast je pokušala konfiskaciju Ilićeve kolekcije, ali je on nastavio s kolekcionarskim radom sa još većim žarom. Država je konačno konfiskovala gotovo celu kolekciju 1954. godine, smeštajući je u depo Matice srpske.  Njegova velikodušnost prema Novom Sadu postala je očigledna kada je pregovarao o poklanjanju svoje zbirke gradu.

Grad je prihvatio uz uslove da se kolekcija izloži u posebnom zdanju, a Ilić je tražio i doživotne mesečne apanaže za sebe i suprugu. Nakon pregovora, 18. juna 1966. godine potpisan je darovni ugovor. Deset dana kasnije, dr. Branko Ilić je preminuo, a njegov legat, sada poznat kao „Zbirka strane umetnosti“, smešten je u jednu od najlepših zgrada u užem centru grada, Dunavska 29.

Pročitajte još:

Katarina Milovuk: Profesorka Drage Mašin i pionirka obrazovanja iz Novog Sada

NOVI SAD – Katarina Milovuk, rođena kao Ekaterina Đorđević u Novom Sadu 1844. godine, ostavila je neizbrisiv trag u istoriji Srbije kao heroina borbe za ženska prava i emancipaciju u 19. veku. Ova inspirativna novosađanka je svojim delovanjem dokazala da je bila daleko ispred svog vremena. Katarina je prošla kroz težak početak života, s obzirom na to da je njen otac, austrijski poručnik Jovan Đorđević, odlučio da pređe u Beograd i nastavi svoju službu kao oficir borbe protiv Turaka. Ipak, uprkos tim izazovima, Katarina je imala priliku da pohađa prestižne škole. Prvo je završila Nikolajevsku gimnaziju, a potom Pedagoški univerzitet […]

Opširnije

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.