NOVI SAD – Katarina Milovuk, rođena kao Ekaterina Đorđević u Novom Sadu 1844. godine, ostavila je neizbrisiv trag u istoriji Srbije kao heroina borbe za ženska prava i emancipaciju u 19. veku. Ova inspirativna novosađanka je svojim delovanjem dokazala da je bila daleko ispred svog vremena.
Katarina je prošla kroz težak početak života, s obzirom na to da je njen otac, austrijski poručnik Jovan Đorđević, odlučio da pređe u Beograd i nastavi svoju službu kao oficir borbe protiv Turaka. Ipak, uprkos tim izazovima, Katarina je imala priliku da pohađa prestižne škole. Prvo je završila Nikolajevsku gimnaziju, a potom Pedagoški univerzitet u Odesi.
Po povratku u Srbiju, postala je jedna od retkih obrazovanih žena u prestonici tog vremena i brzo privukla pažnju svojim intelektom i energijom. Sa svega 19 godina, Katarina je postala upravnica „Više ženske škole“ na poziv Ljubomira Nenadovića, tadašnjeg načelnika Ministarstva prosvete. Ovo je bio samo početak njene impresivne karijere u oblasti obrazovanja i borbe za prava žena.
Njen uticaj se ogledao u formiranju stavova mnogih poznatih dama toga doba, uključujući Dragu Mašin, Nadeždu Petrović, Dragu Ljočić i Milku Grgurovu. Njene učenice su postale žene koje su kasnije igrale značajne uloge u srpskom društvu.
Katarina se strasno zalagala za proevropske ideje u Srbiji i bila je aktivna u osnivanju Beogradskog ženskog društva. Takođe je pokrenula Žensku radničku školu s „Pazarom“ na kojem su se prodavali radovi učenica, sa ciljem osposobljavanja žena da budu nezavisne i da samostalno zarađuju. Osnovala je prvi ženski časopis u Srbiji „Domaćica”, koji je izlazio sve do aprila 1941.
Osim toga, bila je suosnivačica Kola srpskih sestara i igrala ključnu ulogu u organizaciji medicinske obuke za devojke i žene kako bi mogle da pruže pomoć srpskim vojnicima na frontu. Njen entuzijazam i strast privukle su pažnju čak 3.000 dama iz najuglednijih beogradskih kuća.
Katarina je takođe bila članica Društva za potpomaganje i vaspitanje sirotinje i napuštene dece. Sa svojim kolegama iz škole, osnovala je i Žensko muzičko društvo čiji su recitali bili omiljeni među najuglednijim Beograđanima.
Njen neprekidan angažman u borbi za prava žena kulminirao je 1897. godine kada je postala prva žena u Srbiji koja je zahtevala da bude upisana u birački spisak. Iako je njen zahtev bio odbijen, nastavila je borbu i tri godine kasnije pisala direktno kralju Aleksandru Obrenoviću, tražeći pravo glasa za žene.
Njen doprinos školstvu i emancipaciji žena bio je od velikog značaja, što je kraljicu Nataliju navelo da podrži ovu vrednu inicijativu. Kralj Milan takođe nije ostao imun na uticaj i mišljenje Katarine Milovuk. Njeno stručno mišljenje i angažovanje u društvu bili su izuzetno cenjeni, čak toliko da se govorilo kako se u Srbiji reč „Milovukovice“ vrednovala gotovo podjednako kao i reč „mitropolitova.“
Katarina Milovuk je ostavila neizbrisiv pečat u istoriji Srbije i svojim delovanjem inspirisala generacije žena da se bore za svoja prava. Iako njen grob na žalost nije poznat, sećanje na Katarinu Milovuk i njen doprinos je večan. Njen rodni grad Novi Sad ponosi se ovom neustrašivom feministkinjom i pionirom ženske emancipacije, čija hrabrost i posvećenost ostaju inspiracija i danas.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
