Mnogi od nas primećuju da se kako starimo, naša percepcija vremena menja, a sada su naučnici razrešili tu, vekovnu misteriju.
Čini se da dani i godine prolaze, ostavljajući nas da se pitamo šta se promenilo.
Da li je to samo naš zauzeti život, ili se nešto dublje dešava u našim mozgovima?
Naučnici uranjaju u ovu vekovnu misteriju kako bi otkrili zašto vreme izgleda kao da juri.Od promena u načinu na koji naši umovi obrađuju informacije do rutina koje oblikuju naš svakodnevni život, mnogo toga se dešava iza kulisa.
Adrian Bejan, istraživač na Univerzitetu Duke sa decenijama iskustva, nudi fascinantan pogled na ovaj fenomen, a studiju je preneo portal earth.com. On sugeriše da se naša percepcija vremena menja zbog fizičkih promena u našem mozgu i telu kako starimo. Ali, zašto su neki dani duži ili kraći od drugih? I zašto izgleda da vreme leti kako starimo?
Vreme na satu” u odnosu na “vreme uma”
Prema Bejanu, postoji razlika između merljivog vremena na satu i vremena koje percipira naš um. On objašnjava:
“Merljivo ‘vreme na satu’ nije isto što i vreme koje percipira ljudski um. “Vreme uma” je niz slika, odnosno odraza prirode koji se napajaju nadražajima iz čulnih organa. Jednostavnije rečeno, naš mozak obrađuje niz mentalnih slika na osnovu onoga što vidimo, čujemo i doživljavamo”, pa dodaje:”Kada smo mladi, naš mozak brže prima i obrađuje ove slike. Kako starimo, ova obrada se usporava zbog fizičkih promena kao što je degradacija neuronskih puteva. Zašto neki dani izgledaju duži. Da li ste primetili da dani ispunjeni novim iskustvima ili produktivnošću izgledaju duže? To je zato što vaš um obrađuje više informacija i stvara više mentalnih slika. Kada ste dobro odmorni, vaš mozak radi efikasnije, omogućavajući vam da prihvatite više slika iz sveta oko sebe. Razmislite o sportistima koji najbolje rade kada su odmorni”.
Bejan, koji je još 2020. objavio prve rezultate, navodi i da nedostatak odmora čini da propuštamo igre, ne možemoe da predvidimo sledeći potez.
“Isto važi i za studente koji polažu ispite; odmoran um može detaljnije da reši probleme, čineći da se ispitni period čini dužim.
Percepcija vremena zasnovana na rutini
Sindi Lustig, profesor psihologije na Univerzitetu u Mičigenu, sada nudi drugi ugao. Ona ističe da kako starimo, naši životi često postaju rutinski.
“Kada smo stariji, skloni smo da imamo živote koji su više strukturisani oko rutina i manje velikih događaja koje koristimo da razgraničimo različite epohe ‘vremena naših života'”, kaže Lustigova.
Sa manje novih iskustava, naš mozak spaja slične dane i nedelje. Ovo može učiniti da vreme izgleda kao da brže prolazi jer ima manje nezaboravnih događaja, koji razlikuju jedan period od drugog.
Uticaj društvenih medija na percepciju vremena
U današnjem digitalnom dobu, prekomerna upotreba društvenih medija takođe može narušiti naš osećaj za vreme. Kada zaronimo u naše omiljene aplikacije, susrećemo se sa beskrajnim nizom postova, video zapisa i ažuriranja koji neprestano stimulišu naša čula. Ovaj stalni angažman može učiniti da se minuti pretvore u sate, a da to ne primetimo. Dizajn ovih platformi često podstiče produženo korišćenje kroz funkcije poput beskonačnog pomeranja i autoplej video zapisa, što nas može zarobiti u petlji u kojoj gubimo pojam o tome koliko je vremena zapravo prošlo.
Štaviše, prekomerna upotreba društvenih medija može dovesti do nedostatka sna, posebno kada ostajemo budni do kasno listajući naše fidove. Nedostatak adekvatnog sna utiče na naše kognitivne funkcije, što nam otežava efikasnu obradu informacija. Ovo može dodatno da promeni našu percepciju vremena, čineći da se dani kraće i manje pamte.
Fizičke promene u starenju mozga
Bejan naglašava da fizičke promene u našem mozgu značajno doprinose ovoj izmenjenoj percepciji.
“Stopa kojom se percipiraju promene u mentalnim slikama opada sa godinama zbog nekoliko fizičkih karakteristika koje se menjaju sa godinama: učestalost sakada, veličina tela, degradacija puteva itd.”, objašnjava on.
Kako naši nervni putevi vremenom degradiraju, našem mozgu je potrebno više vremena da obradi nove informacije. Ova sporija brzina obrade znači da generišemo manje mentalnih slika u istoj količini vremena, što čini da vreme prolazi brže.
Another theory on why time seems to pass faster the older we get: The brain’s visual fame rate slows down, packing less and less moments into memory of the seen world. https://t.co/qWg2jtRtEq pic.twitter.com/IHFAjWNp2d
— Rolf Degen (@DegenRolf) November 30, 2020
Prijateljska debata među stručnjacima
Iako je Bejanova teorija ubedljiva, Lustigova nije u potpunosti uverena da on govori celu priču. Ona dovodi u pitanje neke njegove tačke, posebno u vezi s fizičkim promenama poput veličine glave koja utiče na percepciju.
“On iznosi neke argumente o dužini optičkog nerva u vezi sa veličinom glave, a ja ću vam dozvoliti da procenite da li 80-godišnjak ima znatno veću glavu od 25-godišnjaka”, primećuje Lustigova.
Šta se zaista dešava sa vremenom?
Istina bi mogla biti mešavina obe perspektive. Naša percepcija vremena se verovatno menja zbog kombinacije fizičkih promena u našem mozgu i načina na koji doživljavamo život kako starimo. Sa manje novih iskustava i sporijom brzinom obrade, vreme se čini ubrzanim. Ali, evo o čemu treba razmisliti: možemo li usporiti svoju percepciju vremena aktivnim traženjem novih iskustava i mentalnim angažovanjem? Vredi razmisliti.
Možda ključ leži u pažnji i izlasku iz rutine. Unoseći raznolikost u naše živote i izazivajući svoje umove, mogli bismo da povratimo onaj mladalački osećaj vremena koje se prostire pred nama. Da li ste nedavno pokušali da nađete novi hobi ili istražite novo mesto? Kako je to uticalo na vašu percepciju vremena?
Vreme, percepcija i ljudsko iskustvo
Da sumiramo: čini se da naš osećaj da se vreme ubrzava kako starimo proizilazi iz fizičkih promena u našem mozgu i rutina u koje upadamo tokom godina. Kako starimo, naš mozak sporije obrađuje nove informacije zbog degradacije neuronskih puteva. Ova sporija obrada znači da opažamo manje mentalnih slika u istoj količini vremena sata, čineći da dani i godine izgledaju kao da brže prolaze. U međuvremenu, kako starimo, imamo tendenciju da imamo strukturiranije živote ispunjene rutinama i manje novih iskustava. Ovaj nedostatak novih događaja otežava našem mozgu da razlikuje jedan dan od sledećeg, doprinoseći osećaju da vreme izmiče. Dok naučnici poput Bejana i Lustiga nastavljaju da istražuju ovu intrigantnu temu, jedno je jasno: naša percepcija vremena je duboko lična i pod uticajem mnogih faktora.
Aktivnim traženjem novih iskustava i mentalnim angažovanjem, mogli bismo samo da usporimo svoju percepciju vremena i učinimo da se svaki trenutak malo više računa.
Kompletna studija objavljena je u časopisu European Reviev.
