SUBOTICA – Betovenova „Mesečeva sonata“,Paganinijev „Kantabile“, „Šanson de solveđ“ Edvarda Griga, „Bakarola“ Žaka Ofenbaha, Intermeco iz „Kavalerije Rustikane“ pa i starogradska „O jesenjske duge noći“, Čardaš i „Marš na Drinu“ Stanislava Biničkog kada se slušaju tik do šest Korintskih stubova Narodnog pozorišta, okruženi grandioznom Gradskom kućom i palatama imaju posebnu čar.
Drugačiju nego u koncertnim dvoranama, ali jednako svečanu i gracioznu. Subotičanima ih je doneo violinista Danilo Anđelković, koji već više od deceniju radi kao ulični svirač, a ovih dana društvo su mu pravile ćerke Lana (14) na violini i Sofija (12) na klaviru.
Danilo je profesor violine a kao ulični svirač počeo je upravo u Subotici. Napustio je posao u školi u Novom Kneževcu, a preko Tise, Srpskog Krstura i Banatskog Aranđelova, pre tačno jedanaest godina došao je u centar našeg grada i zasvirao.
– Ponela me je atmosfera i subotička publika, sve češće sam dolazio i svirao a potom sam odlučio da dam otkaz i počnem da nastupam na ulici. Onda znate kakva je publika i sam šmek grada, njegova preleap pešačka zona i graditeljsko naskeđe. Od tada svo ovo vreme živim od toga i brinem o četvoro dece – priča Danilo.
Svirka Danila Anđelkovića proteklu deceniju zaustavljala je ljubitelje lepe klasične muzike širom Srbije i Evrope. Posle subotičkog pločnika, na kome je počeo, moć zvuka violine i sopstvenog umeća „egzibicioniste“ u duši proverio je na uličnim scenama Beča, Trsta, Pariza, Dubrovnika… Danas u agendi ima ubeležene nastupe u devedeset evropskih gradova i utiske probirljive publike od juga Italije do najsevernijeg dela Skandinavije.
– Ovo je normalan posao ako čovek ima smisla, volje i želje da tako radi. Sviram tokom cele godine, ne baš svaki dan, nekada je potrebno i odmoriti, ali uglavnom sam stalno napolju. Sve se može kada je čovek zdrav – dodaje naš sagovornik.
Na repertoaru je uglavnom popularna klasična muzika, prepoznatljiva većem auditorijumu.
– Subotičani uživaju u ovoj vrsti muzike. Imaju klasično obrazovanje i to se oseća. Na primer, prišao mi je čovek i rekao da samo nastavim i je to Jovan Kolundžija „svirao iz stomaka“ – priča nam Danilo u trenutku predaha. – Kao u svakom drugom poslu, možete da budete profesionalac koliko hoćete ali morate da date proizvod koji je za prosečnog čoveka, morate da doprete do njega. Drago mi je ako svojom muzikom mogu da doprem do što više ljudi.
Danilo najčešće nastupa sam, a u Subotici je sa ćerkama, koje se takođe muzički obrazuju. Imaju oko sat i po vremena zajedničkog repertoara i još toliko solo nastupa.
– Mi smo odgovorni za svoju decu, a ne društvo. Mi moramo da ih naučimo vrednostima i osposobimo za život, društvo i institucije su tu da pomognu, ali ne da zamene nas i našu odgovonost. Ponosan sam na njih, njihov talenat i rad – kaže otac i nastavlja da svira.
Jer violina zaista ima moć. Njome i ulica postaje pozornica.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
