SUBOTICA- Profesor fizičkog vaspitanja u penziji, Subotičanin Ištvan Priboj čudo je od pradede. Iako je zašao u devetu deceniju života, nastavlja da niže medalje. Na nedavnom Evropskom prvenstvu u plivanju koje je održano u Rimu u kategoriji vetarana od 80 do 84 godine, okitio se zlatnom medaljom na 100 metara i srebrnom na 50, a sve to “delfin” stilom. Nastupio je Priboj i u plivačkom maratonu, na tri kilometra, i zauzeo visoko peto mesto.
Vremešni Subotičanin decenijama uspesima prkosi samoći jer, kako kaže, od rođenja u sportu i to “vodenom”. U svojoj karijeri osvojio je medalja ne zna im ni broja. Malo ko zna da je Ištvan Priboj učio čak i libijskog vođu Moamera Gadafija da pliva.
“Obreo sam se u Libiji 1979. godine kao professor fizičkog vaspitanja pošto Libija u to vreme nije imala baš stručnjake za sport i rekreaciju. Sećam se 20. maja leteo sam za Tripoli iz Tripolija za Bengazi. Imao sam zadatak da u jednom sportsko – rekreacionom učiteljskom objektu učim decu oficira da plivaju. Radio sam to godinu i po dana ali sam se zbog bolesti oca vratio” priseća se ovaj simpatični sportski veteran. „Sa Gadafijem sam se susreo dva puta, držao sam ga za ruke i noge u bazenu da bi naučio da pliva dok su ispred bili vojnici sa oružjem koji su ga čuvali a unutra, u ambijentu kao iz bajke, radio sam sa njim. Ali kako se kaže u narodu, ko ne nauči do podne neće ni u jedan sat. On je završio vojnu akademiju i nije naučio da pliva, pa ne čudi što nisam ni ja uspeo da ga podučim u jednom ili dva pokušaja. Ipak, učio sam i naučio njegovu decu da plivaju”, seća se Ištvan Priboj.
Životna priča ovog nesvakidašnjeg Subotičanina počinje 28. septembra 1942. godine.
“Neki ljudi su u ratu gubili živote, a ja sam ga dobio. Mama je već imala troje velike dece. Kao četvrto dete u porodici, uvek sam imao na koga da se ugledam. U sport su me uvela starija braća. I to u sve sportove koji imaju veze s bilo kojim agregatnim stanjem vode, znači plivanje, hokej, sportovi na snegu, ronjenje… Moj otac Franjo Priboj je bio savezni sudija u fudbalu”, priča Ištvan Priboj.
Priboji su u Subotici poznati kao profesori fizičkog vaspitanja kroz više generacija. Interesantno je da je Ištvanu njegov najstariji brat u školi predavao fizičko, a kasnije je on svome sinu u Gimnaziji bio profesor fizičkog.
“Bili smo poznata porodica baš po tom što smo profesori fizičkog baš kao što su bili i braća Ladocki ili Matlarijevi. Bili smo svi kao porodica, a vezala nas je ljubav prema vodi. Zimi, kada bi voda smrzla, igrali bismo hokej” priča Priboj, koji je osnivač i prvi predsednik ronilačkog kluba. „ I pod vodom i na vodi – ja uživam”, kaže s ushićenjem.
Priboj je plivačke veštine naučio je u Plivačkom klubu Spartak. Bio je pionirski prvak Srbije, pa omladinski prvak Srbije, a okitio se i svetskom slavom, jer je po oceni „Global swim series organizacije” po bodovanju u sezoni 2019/20. bio svetski prvak. “Srbija je tada bila republika, da je onda bila država ja bih bio državni prvak”, kaže Priboj.
Ljudi kad odu u penziju obično idu na pecanje, a Ištvan Priboj se još predanije predao treninzima i takmičenjima.
“Čovek misli kad ode u penziju da će imati vremena za sve i svašta ali ja sam ostao zaljubljenik u sport i plivanje i nemam vremena za gubljenje. Mada sam najveći uspeh postigao u bazenskom plivanju, ja sam maratonac, volim duge pruge”, otkriva Priboj. Ne zna broj medalja, pehara, diploma, pohvalnica, ali mu je tvrdi najdraže evropsko zlato.
“Ovo mi je treće evropsko prvenstvo. Bio sam i na svetskom prvenstvu na Balatonu u Mađarskoj u maratonskom plivanju gde sam zauzeo 13 mesto među 54 takmičara iz celog sveta. Dešava se da dođem na neko takmičenje i da budem jedini u svojoj kategoriji”, kaže Priboj, a mišljenja je da je najstariji aktivni takmičar u vodenim sportovima u zemlji, a ne samo u Subotici. „Želim svima koji dospeju u moje godine da se osećaju fizički i psihički kao ja. Važan je zdrav život. Greška je što neko završi svoju sportsku karijeru, i onda zaboravi da je bio sportista”.
Iako su finansije značajna prepreka njegovim ambicijama Priboja to nije sprečilo da osvoji na stotine medalja, priznanja, diploma, koje su danas u njegovom domu izložene na način da podsećaju na Muzej. Naredne godine je Svetsko prvenstvo u Japanu. Ono je od Ištvana, kako kaže, i kilometarski i finansijski jako daleko.
“Ako bi se našao sponzor, neko ko ceni to što ja radim, voljan sam da vredno treniram, da možda u svojoj kategoriji, doplivam do medalje, i da svoju plivačku karijeru završim u Japanu” kaže Priboj.
Zbog finansijskih mogućnosti Priboj se uglavnom takmičio u zemljama u okruženju. Za odlazak na Evropska prvenstvo sa koga se vratio sa zlatnom i srebrnom medaljom imao je podršku Sportskog saveza grada Subotice, odnosno lokalnog resora za sport i omladinu.
“Govorili su mi da samo u Srbiji mogu da osvajam medalje jer nemam konkurenciju u mojoj starosnoj kategoriji, međutim sada sam svima pa i sebi dokazao da sam najbrži u Evropi u nekim plivačkim disciplinama” zadovoljno će Priboj.
Nada ga ne napušta, a veruje neće ni oni koji znaju da vrednuju uspeh.
Zaplivao u Japanu ili ne – Ištvan Priboj je primer kako treba živeti.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
