Od 1. jula do kraja 2024. godine Mađarska će predsedavati Savetu Evropske unije. Ta dužnost stavlja Mađarsku, vođenu kontroverznim premijerom Viktorom Orbanom, pod lupu zbog čestog suprotstavljanja odlukama Evropske unije. Iako se od zemlje koja preuzima predsedavanje očekuje nepristrasnost delovanja u interesu cele Unije, mnogi se pitaju može li Orbanova vlada da ispuni tu ulogu s obzirom na dosadašnje političke poteze prema pisanju Bloomberg Adria.
Belgija je započela svoje predsedavanje u januaru, s ciljem delotvornog donošenja zakonodavnih rešenja pre izbora za Evropski parlament. Do aprila je usvojeno više od 60 zakonodavnih predloga, među kojima su novi pakt o azilu i migracijama te paket budžetskog nadzora. Belgija je takođe uspela da unapredi mere podrške Ukrajini i da usvoji sankcije protiv Rusije, naglašavajući svoj proaktivan stav. S druge strane, Mađarska se suočava s potencijalnim preprekama, s obzirom na Orbanove kontroverzne odnose s institucijama EU i njegovu prorusku politiku.
Za svoje predsedavanje usvojila je slogan „Make Europe Great Again“, što podseća na kampanju bivšeg američkog predsednika Donalda Trumpa. Premijer je ranije ove godine održao govor na konferenciji CPAC u Budimpešti, gde je podržao Trumpovu ponovnu kandidaturu i koristio sličan slogan.
Prema izjavi mađarske vlade, logo predsedavanja inspirisan je Rubikovom kockom, poznatom mađarskom izumu, koja ove godine slavi 50. godišnjicu. Kocka s jedne strane ima mađarsku zastavu, a s druge zastavu EU.
Sedam prioriteta za šestomesečno predsedavanje
Mađarska je postavila sedam prioriteta za svoje predsedavanje: unapređenje konkurentnosti, zajedničku odbranu i zaštitu spoljnih granica, kao i unapređenje kohezione politike, poljoprivrede i rešavanje demografskih problema.
Takođe, Mađarska očekuje napredak u ukidanju kontrola na kopnenim granicama Šengena za Bugarsku i Rumuniju, kao i u borbi protiv antisemitizma.
Jedan od ključnih ciljeva biće i proširenje EU, s naglaskom na Zapadni Balkan. Mađarska želi da održi samit EU u regionu sa zemljama Zapadnog Balkana.
Zakonodavni izazovi
Mađarska će se suočiti s nekoliko ključnih zakonodavnih predloga. Prvi od njih je strategija „Od polja do stola“ i Zajednička poljoprivredna politika (ZPP), gde će nadgledati predloge o genetski modifikovanim usevima i dobrobiti životinja tokom transporta. Očekuju se teški pregovori s obzirom na postojeće protivljenje država članica.
Nadalje, nova regulacija kasnog plaćanja, koja je usmerena na potporu malim i srednjim preduzećima, suočava se s otporom nekoliko država članica, što otežava postizanje konsenzusa. Takođe, Mađarska mora da se snađe sa složenim
patentnim pejzažem u okviru standardnih osnovnih patenata balansirajući interese vlasnika patenata i korisnika.
Evropski odbrambeni industrijski program (EDIP), s budžetom od 1,5 milijardi evra, nastoji da ojača odbrambene kapacitete EU. Međutim, mađarska ambivalentnost prema finansiranju odbrane, posebno za Ukrajinu, mogla bi da zakomplikuje napredak.
Podsticanje ulaganja građana EU takođe je na dnevnom redu, ali se ta nastojanja suočavaju s otporom finansijskih sektora i država članica koje štite svoje finansijske interese. Paket za krizno upravljanje i osiguranje depozita (CMDI) biće još jedno područje gde će Mađarska započeti pregovore o stabilizaciji bankarskog sektora, što je vrlo tehničko i kontroverzno područje.
S obzirom na proruski stav Mađarske, dalje sankcije protiv Rusije ili njihovo sprovođenje protiv izbegavanja sankcija verovatno neće napredovati, što će biti još jedan izazov tokom njenog predsedavanja.
Izazovi za Ukrajinu
Novo predsedavanje moglo bi da predstavlja izazov za Ukrajinu, koja je i zvanično otvorila pregovore o pristupanju Uniji. Naime, mnogi veruju bi ta zemlja mogla da blokira napredak Ukrajine, optužujući je za nepoštovanje prava mađarske etničke manjine.
Ipak, Orban je samo par dana pre predsedavanja rekao da nema razloga za strah.
„Mađarska se ne slaže s ovim pristupnim procesom, ali ga ne blokiramo i podržavamo početak pregovora“, rekao je mađarski premijer i opisao pregovore kao „čisto politički motivisan proces“.
„Ovde nije pitanje slaganja ili protivljenja članstvu u EU, ali prvo moramo da ispitamo kakve bi bile posledice ako primimo zemlju koja ratuje i čije granice u praksi nisu definisane“, dodao je.
Takođe, Orban je izjavio da planira da natera institucije koje smatra finansijerima rata u Ukrajini da pokriju troškove kazne koju je Evropska unija nametnula Mađarskoj zbog nepoštovanja azilantskih politika.
Orban je tu izjavu dao tokom posete Berlinu, a to bi moglo da rezultira novim nametom na finansijsku industriju.
Naime, Evropski sud pravde izrekao je kaznu od 200 miliona evra plus dodatnu dnevnu kaznu od milion evra protiv Orbanove vlade zbog namernog ignorisanja pravila EU o tretmanu državljana trećih zemalja koji traže azil u zemlji. Sud sa sedištem u Luksemburgu naveo je da je Mađarska nezakonito pritvarala tražioce azila i deportovala ljude bez pridržavanja odgovarajućih procedura.
Bloomberg Mercury„Naći ćemo način da to više naškodi Briselu nego nama“, rekao je Orban u intervjuu za državni radio.
Govoreći iz Berlina tokom posete nemačkom kancelaru Olafu Scholzu, Orban je rekao da njegovi zvaničnici rade na zakonodavstvu koje bi kaznu prebacilo na „spekulante“ koji „profitiraju“ od rata u Ukrajini ili koji daju zajmove za finansiranje rata, ili koji zarađuju od migracija.
Iako u intervjuu za mađarski medij nije naveo koje bi institucije ili pojedinci plaćali namet, Orban ima istoriju nametanja posebnih poreza bankama i drugim industrijama kako bi popunio rupe u budžetu, piše Bloomberg.
Ipak, mađarska vlada je izjavila da će obratiti posebnu pažnju na poštovanje prava nacionalnih manjina u zemljama kandidatima.
Kako Mađarska preuzima predsedavanje EU, njena sposobnost balansiranja nacionalnih interesa s ciljevima EU biće pod lupom. Iako su postavljena obećanja o neutralnosti i ambiciozni planovi, dosadašnje ponašanje Mađarske i politička opredeljenja sugerišu da je pred EU šest izazovnih meseci.
Pročitajte još:
