Ono što je nekada bio “korzo“ danas je “skener“, znate li o čemu se radi?

NOVI SAD – Novosadski je da sa prvim zracima sunca i naznakama proleća izmilimo iz naših domova i uputimo se ka „skeneru“.

„Skener“ je dobro poznati deo centra, tačnije, putanja u Zmaj Jovinoj ulici zašuškana redom kafića sa obe strane.

Tik kad se odaljite od Miletićevog spomenika i odvažite se da, na putu do Dunavske ili Pašićeve, ne razgledate izloge već prođete sredinom, možda nesvesno, postajete tema o kojoj će mnogi, smešteni za baštenskim astalima, prozboriti.

Iako temperatura još uvek jedva doseže dvocifrenu brojku, ćebence i šolja toplog napitka rešavaju situaciju, jer novosadski je „iskenirati“ kako se ko „nosi“ ovih dana.

Sa jedne strane picerija Andrijana i nadaleko poznati kafe “Corso“, sa druge strane Maša i “Apsolut“ kafe, a u sredini vi, premet „žiriranja“ obe strane.

Dok neki samo dođu da „srknu“ jutarnji espreso i pročitaju koji pasus u novinama, jer smo odrastali na serijama koje su nas učile da tako uspešni ljudi rade, drugi dođu da vide čega to po gradu ima novoga ili da budu viđeni.

Eto i to je novosadski.

„Skener“ je danas pojava koja se pre mnogo godina za starije novosađane nazivala korzo, samo modifikovana i prilagođena današnjem vremenu.

Korzo je imao romantičnu pozadinu, međutim, ona se vremenom nekako izgubila i preselila na drušvene mreže, dok novi fenomen, „skener“, funkcioniše po skroz drugačijem principu.

Ukoliko ti se neko svidi, ti ga dobro iskeniraš, pitaš ovoga što sedi do tebe da li ga poznaje, iskopate ga na društvenoj mreži, a tek onda potencijalno može da zavlada romantika.

Ulica koja je važila za korzo bila je ulica kojom si, da bi prošetao, trebao da odabereš najlepše odelo, jer ćeš biti viđen.

Isto pravilo važi i za skener.

Zato, danas kada prolazite Zmaj Jovinom uvek imajte na umu da treba da budete „picnuti“, jer nikada ne znate ko vas posmatra iz obližnje bašte kafića.

Žene obucite najlepše haljine, muškarci ispeglajte svoje košulje! A čarape?

Čarape mogu da budu i bušne, to nije ni važno ako niko ne vidi. Eto, to je novosadski.

Pročitajte još:

Intervju – Strahinja Mlađenović: Pitanje filmske scene nerazdvojno je od pitanja ovdašnje publike

NOVI SAD – Umetnički poziv se sve više svrstava u one nezahvalane, a pored toga sa sobom nosi i određenu odgovornost. U Srbiji je prava „lutrija“ upustiti se u njene vode, jer prečesto upada u drugi plan, te umesto da vas lansira u zvezde ume da vas poput laganog povetarca preda vetrenjačama. Međutim postoje još […]

Opširnije

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.