Od početka svemirskog doba 1950-ih, lansirali smo hiljade raketa i poslali još više satelita u orbitu. Mnogi su još uvek tamo i suočavamo se sa sve većim rizikom od sudara kako lansiramo sve više letelica u svemir.
Oko naše planete kruže hiljade „mrtvih“ satelita, zajedno sa komadićima ostataka svih raketa koje smo lansirali tokom godina. Ovo bi moglo predstavljati problem jednog dana.
Šta je svemirsko smeće?
Svemirsko smeće ili svemirski otpad je svaki komad mašine, satelita, rakete koje su ljudi ostavili u svemiru.
Može se odnositi na velike objekte kao što su „mrtvi“ sateliti koji su otkazali ili su ostavljeni u orbiti na kraju svoje misije. Takođe se može odnositi na manje stvari, kao što su komadi letelica ili delovi koji su pali sa raketa.
I na Mesecu je ostavljeno nešto đubreta koje je napravio čovek.
Koliko ima svemirskog smeća?
Dok oko 2.000 aktivnih satelita kruži oko Zemlje u ovom trenutku, postoji i 3.000 „mrtvih“ satelita u svemiru. Štaviše, postoji oko 34.000 komada svemirskog otpada većeg od 10 centimetara i milioni manjih komada koji bi se ipak mogli pokazati katastrofalnimi ako udare u nešto drugo.
Kako svemirski otpad dospeva u svemir?
Sve svemirsko smeće je rezultat našeg lansiranja objekata sa Zemlje i ostaje u orbiti dok ponovo ne uđe u atmosferu.
Neki objekti u nižim orbitama mogu se brzo vratiti. Često ponovo ulaze u atmosferu nakon nekoliko godina i uglavnom će izgoreti – tako da ne stignu do zemlje. Ali krhotine ili sateliti ostavljeni na većim visinama od 36.000 kilometara – gde se komunikacioni i vremenski sateliti često postavljaju u geostacionarne orbite – mogu nastaviti da kruže oko Zemlje stotinama ili čak hiljadama godina.
Nešto svemirskog smeća je rezultat sudara ili anti-satelitskih testova u orbiti. Kada se dva satelita sudare, mogu se razbiti na hiljade novih delova, stvarajući mnogo novih krhotina. Ovo je retkost, ali nekoliko zemalja, uključujući SAD, Kinu i Indiju, koristilo je rakete za vežbanje dizanja sopstvenih satelita u vazduh. Ovo stvara hiljade novih komada opasnog otpada.
Koje rizike svemirsko smeće predstavlja za istraživanje svemira?
Srećom, u ovom trenutku, svemirsko smeće ne predstavlja veliki rizik za naše istraživačke napore. Najveća opasnost koju predstavlja je za druge satelite u orbiti.
Srećom, sudari su retki: kineski satelit se raspao u martu 2021. nakon sudara. Pre toga, poslednji satelit koji se sudario i uništio svemirski otpad bio je 2009. A kada je reč o istraživanju izvan Zemljine orbite, ništa od ograničene količine svemirskog otpada ne predstavlja problem.
Kako možemo očistiti svemirski otpad?
Sve kompanije bi trebalo da uklone svoje satelite iz orbite u roku od 25 godina nakon završetka njihove misije. Međutim, ovo je teško sprovesti, jer sateliti mogu da propadnu. Da bi se pozabavile ovim problemom, nekoliko kompanija širom sveta je iznelo nova rešenja.
To uključuje uklanjanje „mrtvih“ satelita iz orbite i njihovo povlačenje nazad u atmosferu, gde će sagoreti. Načini na koje bismo to mogli da uradimo uključuju korišćenje harpuna za hvatanje satelita, hvatanje u ogromnu mrežu, korišćenje magneta, ili čak ispaljivanje lasera za zagrevanje satelita, povećavajući njegov atmosferski otpor tako da ispadne iz orbite.
Međutim, ove metode su korisne samo za velike satelite koji kruže oko Zemlje. Ne postoji način da pokupimo manje komade otpada kao što su komadići boje i metala. Moramo samo da sačekamo da prirodno ponovo uđu u Zemljinu atmosferu.
Šta je Keslerov sindrom?
Ovo je ideja koju je predložio NASA naučnik Donald Kesler 1978. On je rekao da ako u orbiti bude previše svemirskog otpada, to bi moglo rezultirati lančanom reakcijom u kojoj se sve više objekata sudara i stvara novo svemirsko smeće u procesu.
Ova situacija bi bila ekstremna, ali neki stručnjaci brinu da bi jedna varijanta ovoga mogla jednog dana biti problem i trebalo bi preduzeti korake da se to ikada dogodi. Ova ideja je popularizovana i u filmu Gravitacija.
Da li će svemirski otpad predstavljati problem u budućnosti?
Moglo bi biti. Nekoliko kompanija planira velike nove grupe satelita, nazvane mega sazvežđa, koje će prenositi internet do Zemlje. Ove kompanije, koje uključuju SpaceX i Amazon, planiraju da lansiraju hiljade satelita kako bi postigle globalnu pokrivenost satelitskim internetom. Ako uspe, moglo bi da bude dodatnih 50.000 satelita u orbiti. Ovo takođe znači da će biti potrebno uraditi mnogo više manevara za izbegavanje sudara.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
