KIKINDA – Gradonačelnik Kikinde, Mladen Bogdan, zajedno sa svojim saradnicima, upriličio je prijem u svom kabinetu za Knuta Flovik Toresena, norveškog pisca i istoričara iz Narvika, koji je takođe i bivši oficir norveških oružanih snaga.
Radi se o značajnom norveškom istoričaru koji se bavi ,,Krvavim putem” koji je izgrađen radom interniranih Srba među kojima su i Kikinđani, a u naš grad dovodi ga snimanje dela dokumentarnog filma o „Krvavom putu” i srpsko-norveškim odnosima u produkciji portala ,,Vojvodina uživo”, finansiranog od strane Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i informisanje. Pored ovoga, Toresen je poznat i kao ,,Čovek koji je spasao Gračanicu”, pošto je tokom pogroma na Kosovu 2004. godine, kao komandant norveškog KFOR-a, uspeo da sačuva Manastir Gračanicu od uništenja od strane albanskih napadača.
,,Radi se o čoveku koji više želi da sazna o poslatim Kikinđanima u logore u Norveškoj, uz činjenicu da mu dugujemo veliku zahvalnot za sve što je učinio za srpski narod. Sve više smo svedoci težnje da se uradi revizija istorije i da se od žrtava prave zločinci i obrnuto. Zato je važno da istina izađe na videlo. Deo dokumentarnog filma trebalo bi da pomogne da se o Kikindi više sazna i biće posvećen našim sugrađanima koji su stradali na severu Norveške, a na nama je da nijednu žrtvu ne zaboravimo”, poručio je gradonačelnik.
Za svoju hrabrost i odvažnost Toresen je nagrađen Zlatnom medaljom za hrabrost ,,Miloš Obilić” koju mu je uručio predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić.
,,Duže od 20 godina bavim se istraživanjem zarobljenika iz Drugog svetskog rata koji su sa ovih prostora poslati u logore u Norveškoj. U filmu ćemo govoriti o srpskim zarobljenicima, što će biti drugačija priča jer su se ranije zarobljenici vodili kao partizani ili Jugosloveni. U norveškim logorima umiralo je 80 odsto Srba u strašnim uslovima i o tome se mora pričati i to se mora znati jer je procenat smrtnosti bio veći nego u Aušvicu”, istakao je Knut Flovik Toresen.
Njegova istraživanja i predavanja značajno su uticala da ovaj deo norveško – srpske istorije ne bude zaboravljen za mlađa pokolenja.
,,Mi smo se upoznali sa norveškim istoričarem početkom snimanja našeg dokumentarnog filma, a gospodin Toresen odmah nam je ponudio saradnju. Želja nam je da ispričamo priče koje nisu dobro ispričane i da filmom podsetimo sve na ono što se desilo”, dodao je Vanja Đukić, sa portala ,,Vojvodina uživo”.
,,Nakon što se film prikaže, biće jasnija slika nacionalne pripadnosti zarobljenika poslatih u logore, što do sada nije urađeno. Nažalost, niko nije govorio o delu istorije i nemiloj sudbini koju su prošli Srbi sa čitave teritorije Kraljevine Jugoslavije”, nadovezao se Aleksandar Gajić, istoričar i istraživač, saradnik na projektu.
