Predviđene su i poreske olakšice za investitore, kao i podrške u cilju povećanja konkurentnosti na svetskom tržištu. Južna Koreja danas sama zadovoljava 30 odsto sopstvenih potreba za čipovima, a do 2030. to bi trebalo da poraste na čak 50 odsto, piše Dojče vele.
Kako najavljuje južnokorejski predsednik Jun Sok-jol, taj „mega-klaster“, kako ga zovu, trebalo bi da stvori ukupno oko 3,5 miliona radnih mesta. Kako bi se ostvario cilj, biće potrebno i da se prošire kapaciteti atomskih elektrana da bi za proizvodnju čipova bilo dovoljno električne energije.
Ne više samo memorija, nego i procesori
Južna Koreja nije autsajder na tržištu čipova: na nju već sada otpada čak 60 odsto svetskog tržišta memorijskih čipova – kako DRAM (čipovi u memorijama računara i laptopova), tako i NAND (memorijski čipovi na SD-karticama). Do 2030. bi njihov udeo i u proizvodnji drugih, između ostalog i procesorskih čipova, trebalo da poraste sa sadašnjih tri na deset odsto. Samsung tako želi da prestigne tajvanskog konkurenta TMSC, glavnog liferanta procesora i mikro-elektronskih ploča, tzv. „vafera“ (Wafer) na svetskom tržištu.
Planirani pogon u Južnoj Koreji obuhvataće različite industrijske zone u provinciji Kengido ukupne površine 21.000 hektara, otprilike kao 30.000 fudbalskih terena. Tu se već nalazi 19 proizvodna pogona, a do 2047. će nići još 16. Tri pogona i dva istraživačka centra trebalo bi da počnu s radom već do 2027.
Prema informacijama južnokorejskog Ministarstva privrede, Samsung i SK Hynix žele već 2030. da svakog meseca proizvode 7,1 milion vafera prepunih čipova. „Ako pre roka izgradimo naš mega-klaster za proizvodnju čipova, dospećemo na svetski vrh po konkurentnosti u proizvodni čipova i mlađim generacijama omogućiti vrhunska radna mesta“, smatra ministar privrede An Duk-gun.
„Kolateralna šteta“ u trci džinova
Samsung u taj projekat namerava da uloži oko 32 milijarde evra, od toga 23 za šest novih proizvodnih pogona u Jonginu, 33 kilometara južno od Seula. Do pre samo godinu dana Samsung je najavljivao znatno manji iznos ulaganja, nekih dvadesetak milijardi evra do godine 2042, ali očigledno je na zahtev vlade povećao svoje ambicije. Jer, tu su i oko 7,7 milijardi evra za tri nove fabrike u Phenteku, 54 kilometara južno od Seula i tri istraživačko-proizvodna pogona u Gihenguu. A tu je i SK Hynix, koji najavljuje da će uložiti 7,9 milijardi evra za četiri fabrike na prostoru Jongina.
Razlog za tako velike ambicije Južne Koreje leži u dešavanjima na svetskom tržištu čipova. Najpre je tu opasnost od izvoza visoke tehnologije, a onda i veliki poremećaji u isporuci za vreme pandemije što je i SAD i Evropu nateralo da znatno povećaju sopstvenu proizvodnju. Moguća „kolateralna šteta“ u tom takmičenju mogla bi da bude upravo Južna Koreja – pri čemu je izvoz čipova i poluprovodnika toj zemlji 2022. doneo 129 milijardi dolara, odnosno 19 odsto vrednosti ukupnog izvoza.
Državne subvencije na sve strane
Potražnja za čipovima biće sve veća, ali ako se manje budu tražili oni iz Južne Koreje, to bi bio ozbiljan udarac za čitavu tu privredu. „Koreja je na prvoj liniji fronta na svetskom tržištu poluprovodnika. To jeste ekonomska prilika, ali tamošnje kompanije izlažu se i riziku“, sumira situaciju Troj Stangarone iz Korejskog ekonomskog instituta iz Vašingtona.
Glavni konkurenti ne štede na subvencijama: SAD su usvojile tzv. „CHIPS and Science Act“ kojim se želi da se sa 52,7 milijardi dolara podrške privuče što više proizvođača čipova u tu zemlju. Na to se inače odazvao i Samsung koji u Teksasu gradi fabriku čipova vrednu 17 milijardi dolara.
S druge strane, nakon što su SAD strogo ograničile izvoz čipova najviše tehnologije, Kina takođe subvencioniše što brži razvoj sopstvenih fabrika poluprovodnika. Tu je još i Japan koji na ostrvu Kjušu takođe podstiče izgradnju još jednog industrijskog parka za čipove s pogonima Sonija i tajvanskog TSMC.
Više saradnje sa SAD
Južna Koreja do sada je imala koristi od toga što je preko nje, „na mala vrata“, američka tehnologija dolazila u Kinu. Južnokorejski proizvođači su, naime, posebnim ukazom izuzeti od američkih sankcija Kini i oni su smeli da izvoze u tu zemlju opremu i mašine. Od toga su koristi imali pogoni za memorijske čipove NAND, ali i Samsung i SK Hynix koji imaju pogone u kineskom gradu Daljenu.
Prema analizi instituta Blumberg intelidžens, Sjedinjene Države dominiraju u pet od deset faza proizvodnje čipova, između ostalog i u nanošenju silikonskih slojeva na vafere, njihovoj hemijskoj obradi u željene šeme i spajanje slojeva u doslovno mikroskopskim razmerama. Japan i Holandija dominiraju u ostalim fazama, kao što su čišćenje vafera i litografija. To znači da Južna Koreja zaostaje u proizvodnji čipova od SAD i njenih glavnih partnera. Zato južnokorejski proizvođači žele da privole američke kompanije da i njih prihvate kao važne partnere kako bi ojačali sopstvenu proizvodnju.
