Iz Nemačke ne prestaju da stižu loše vesti.
Na političkom planu, velik deo društva sa zaprepašćenjem i zabrinutošću prati strelovit uspon krajnje desnice, a na ekonomskom planu stvari takođe izgledaju sve sumornije, piše Jutarnji list.
Oštar pad u proizvodnji automobila podstakao je još dublji pad u nemačkoj industriji jer je proizvodnja u julu pala treći uzastopni mjesec, što pojačava pritisak na vladu kancelara Olafa Šolca da učini više kako bi izvukla privredu iz krize.
Pad od 0,8 posto na mesečnom nivou, o kojem je izvestio nemački statistički biro, premašio je pad od 0,5 posto koji su prognozirali ekonomisti u anketi agencije Rojters. Pad bi bio još veći da nije došlo do oporavka energetske i građevinske proizvodnje u julu. Proizvodnja u nemačkom sektoru proizvodnje automobila, pak, pala je 9 posto.
Najveća evropska privreda smanjila se ili stagnirala u poslednja tri tromesečja, a oporavak od pandemije koronavirusa bio je sporiji od onog u SAD i celokupnoj Evrozoni, uz više cene energije, rastuće kamate i usporavanje trgovine s Kinom – koja je drugo po veličini nemačko izvozno tržište – posebno teško pogađajući samo srce industrijskog središta Evrope.
Ralf Solven, ekonomista nemačke Commerzbanke, rekao je da je kontinuirani pad industrijske proizvodnje uticao na sve proizvodne sektore, ukazujući da će to verovatno nastaviti da doprinosi smanjenju nemalke privrede u drugoj polovini godine.
Strah od masovnog premeštanja proizvodnje
Kao dodatak sumornoj slici, statistički ured Evropske unije smanjio je svoju procenu rasta Evrozone u drugom tromesečju sa 0,3 na 0,1 posto. Ovaj potez usledio je nakon smanjenja procene rasta od strane Italije, Irske i Austrije, što znači da Evrozona dodatno zaostaje za SAD, čiji je BDP porastao 0,6 posto u tromesečju. U međuvremenu, evro je pao 0,2 posto na 1,0707 dolara u odnosu na američki dolar u četvrtak, približivši se najnižem nivou za tri meseca.
Takođe, rastu strahovi od premeštanja proizvodnje nemačkih industrijskih grupacija u inostranstvo. Hemijski div BASF odlučio je da izgradi novu fabriku vrednu 10 milijardi evra u Kini te smanjuje svoje ogromno sedište na obalama Rajne u Ludvigshafenu. Nemačka komora za trgovinu i industriju (DIHK) nedavno je ustanovila da je 32 posto anketiranih firmi dalo prednost ulaganjima u inostranstvu u odnosu na širenje kod kuće, kako piše „Fajnenšel tajms“.
„Nemačka industrijska proizvodnja nastavlja strmoglavo da ponire, tako da čak i okoreli pesimisti postaju uplašeni“, kaže Karsten Brzeski, ekonomista holandske banke ING, koji je izračunao da je nemačka industrijska proizvodnja još uvek 7 posto ispod nivoa pre pandemije.
Vlada se našla pod velikim pritiskom da se uhvati ukoštac s ekonomskim problemima zemlje. Ove nedelje je kancelar Šolc obećao da će podstaći rast i smanjiti birokratiju ubrzanjem digitalizacije u segmentima internetske državne usluge i e-računa – oblasti u kojima Nemačka zaostaje – te olakšavanjem osnivanja i izgradnje startapova. Šolc je odbacio ideju o subvencionisanoj ceni električne energije za firme koje troše velike količine energenata kao deo svojih primarnih privrednih aktivnosti, ili veliki paket podsticaja za podsticanje rasta.
Prošle nedelje je predstavio planove paketa olakšica za porez na dobit u iznosu od 7 milijardi evra, koji uključuje nova pravila o amortizaciji investicionih troškova za izgradnju, digitalizaciju i zelenu energiju.
„Pozitivna vest je da se napokon povećao osećaj hitnosti“, kaže Brzeski. Sada, navodi, treba pričekati konkretnije političke akcije, a do tada stagnacija u industriji i široj ekonomiji, ističe, izgleda kao novo normalno.
Pad novih narudžbi
Destatis, nemačka savezna agencija za statistiku, saopštila je da je pad industrijske proizvodnje na godišnjem nivou u julu iznosio 2,1 posto. Po potrošniji energije najintenzivnije industrije, poput hemijske, metaloprerađivačke i industrije stakla, pretrpele su veći pad od 11,4 posto.
Istovremeno, nemački proizvođači rešavaju svoje zaostale narudžbe, ali se one smanjuju. Naime, nove narudžbe za nemačku industriju pale su za 10,7 posto u julu u odnosu na jun, što je najveći pad otkako su mnoge fabrike bile zatvorene zbog udara pandemije u aprilu 2020. godine.
„Iako je zaostatak kada su neizvršene narudžbe u pitanju još uvek velik, on je u stalnom padu pa verovatno neće još dugo podržavati proizvodnju“, upozorila je Franciska Palmas, ekonomistkinja u konsultantskoj firmi Capital Economics. Tamo očekuju da će proizvodnja dodatno pasti u ostatku godine i doprineti ponovnom ulasku Nemačke u recesiju.
Još jedan faktor koji koči mnoge nemačke firme je nedostatak radne snage. Istraživanje instituta Ifo provedeno prošlog meseca među 9.000 firmi u zemlji pokazalo je da je 43,1 posto njih prijavilo manjak kvalifikovanih radnika, što je povećanje u odnosu na prethodni mesec, ali ipak niže od istorijskog rekorda od gotovo polovine svih preduzeća prošle godine.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
