BEOGRAD – Uprkos svetskoj energetskoj krizi, Srbija će imati dovoljno struje i gasa, niko se ove zime neće smrzavati, a građani će plaćati račune po garantovanim cenama, izjavila je danas ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović.
Međutim, Mihajlović je istakla da se pojedina javna preduzeća nisu dobro pripremila za energetsku krizu, pre svega Elektroprivreda Srbije i Srbijagas, i navela da je EPS pojedine remonte morao da završi ranije, a Srbijagas da ranije dogovori novi dugoročni ugovor o gasu i ceni gasa.
„Cene električne energije i gasa nisu počele da rastu juče, ni pre mesec dana, nego u martu i aprilu ove godine. Znalo se da svet izlazi iz pandemijske krize, da je tražnja za energetnima neverovatno porasla, jer su države želele što pre da ubrzaju svoj privredni rast“, rekla je Mihajlović za K1.
S obzirom na činjenicu, dodaje Mihajlović, da je tražnja za energijom porasla, kao i da se znalo da će i cena energenata porasti, EPS nije morao da uđe u remont bloka B1 na Termoelektrani „Nikola Tesla“ od 600 megavata, zbog čega sada uvozimo 10 odsto struje.
Mihajlović je istakla da je taj remont možda mogao da se dogodi ranije ili da se izvrši na drugi način, kako bismo imali struju, a ne da je sada uvozimo.
Isto tako, kaže, Srbijagas je morao ranije za započne pregovore za gas i cenu gasa iz Rusije, dodajući da su Mađari te pregovore završili pre krize i dobili mnogo bolju cenu.
Mihajlović je naglasila da javna preduzeća moraju da budu efikasnija i da je potrebno da se energetski sektor drugačije organizuje, jer će se, kako kaže, takve krize ponavljati.
Istakla je da moramo da budemo spremni, a ne da nam se dogodi situacija kao sada da uvozimo 10 odsto struje po visokoj ceni, koja je oko 150 dolara po megavat času, a u martu je bila dva puta niža.
Ministarka je izrazila nadu da će taj remont biti gotov početkom decembra i da će taj blok biti u sistemu, te da nećemo morati da trošimo novac na uvoz struje.
„Oni su u državnom vlasništvu, imaju 30 odsto veću platu od one na teritoriji Srbije, njihova osnovna obaveza je da pružaju uslugu i nemaju prava da se ponašaju nedomaćinski“, kaže Mihajlović.
Ističe da je EPS u prethodnih šest godina mogao da završi neke svoje investicije i dodala da nije u redu što se u poslednjih 30 godina ništa nije izgradilo u energetskom sektoru.
Mihajlović je ponovila da ona nije za izgradnju novih termoelektrana, odnosno elektrana na ugalj, već da je potrebno da ulažemo u energiju koja ne zagaduje životnu sredinu, kao što su hidroelektrane i solarne elektrane.
Najavila je da će energetska strategija biti gotova do kraja godine, da će biti na javnoj raspravi, da će na njoj biti pozvani da učestvuju svi stručnjaci i da će tada biti trenutak da vidimo u kom pravcu će se razvijati energetski sektor Srbije.
Dodala je da su zemlje oko nas još pre deset godina ušle u energetsku tranziciju, i da polako izlaze iz uglja i grade drugačije kapacitete.
Odbacila je tvrdnje da se pojedine zemlje vraćaju na termoelektrane, i navela primer Velike Britanije da je od ukupnog energetskog sektora učešće uglja samo dva odsto, a da su ga tokom ove krize povećali na tri odsto.
Navela je i da je u prethodnom periodu Rumunija smanjila učešće uglja za 17 odsto.
„Moramo da shvatimo da lignit nije gorivo koje može da nam donese sigurnost. Ono što se danas iskopava nije isto kao nekada, puno je mulja, pa je potrebno veće korišćenje drugih energenata da se on potpali“, rekla je Mihajlović.
Upitana da prokomentariše napredak Srbije u oblasti energetike i transporta u izveštaju Evropske komisije, Mihalović je kazala da je u oblasti saobraćaja to rezultat rada u prethodnih šest godina.
„To je pokazatelj saradnje Ministarstva koje sam tada vodila i javnih preduzeća u tom sektoru. Takođe, velika zahvalnost ide i ministarki Jadranki Joksimović i za našu saradnju i njeno zalaganje za otvaranje klastera 4. Mi smo u Ministarstvu rudarstva i energetike napravili nešto što je trebalo pre šest godina. Doneli smo nove zakone, a Zakon o OIE je ocenjen kao najbolji u Evropi za investiranje“, rekla je Mihajlović.
Govoreći o subvencijama za solarne panele, Mihajlović je objasnila da jedan solarni panel košta oko 4.000 evra, da država ili grad subvencionišu 2.000 evra, a da su u pregovorima sa bankama da preostale 2.000 evra daju na rate građanima.
Ističe da ugradnjom solarnih panela računi za struju mogu biti do 15 odsto niži.
Podsetila je da je bio javni poziv za solarne panele za gradove i opštine, da će u narednom periodu sa njima Ministarstvo potpisati ugovore, a onda će gradovi i opštine da raspišu dva javna poziva – za firme koje će postavljati panele i građane.
