Svi znamo da će Sunce jednog dana nestati, međutim, istraživanjem sličnih zvezda naučnici su uspeli da dođu do podatka koliki je životni vek Sunca.
Osim zadovoljenja puke radoznalosti, evolucioni modeli zvezda mogu nam pomoći da razumemo kosmos i naše sopstveno mesto u njemu. Kako naglašava astronom Orla Krivi iz Opservatorije na Azurnoj obali u Francuskoj, ako ne razumemo sopstveno Sunce, onda ne možemo da razumemo ni druge zvezde u našoj galaksiji.
Već sad znamo šta će ono u narednih nekoliko milijardi godina nastaviti da se zagreva, i da će na kraju ostati bez vodonika u svom jezgru – počeće da se skuplja i „privlači“ vodonik ka sebi, što će dovesti do formiranja vodonične školjke koja će na kraju sagoreti.
Tokom ovih procesa, spoljašnja atmosfera Sunca će se proširiti, možda čak i do Marsove orbite, pretvarajući ga u crvenog džina. Na kraju će mu ponestati vodonika i helijuma, izbaciće sav svoj spoljašnji materijal i formirati planetarnu maglinu, a jezgro će se pretvoriti u belog patuljka – kome će trebati trilioni godina da se potpuno ohladi. Ali vreme završetka života zvezde zavisi i od njenih individualnih karakteristika. Što se našeg Sunca tiče, za procenu vremena kada će stvari krenuti nizbrdo uvek su nam dragoceni različiti podaci, kako prenosi RTS.
Otkrivanje prošlosti i budućnosti
Najbolji način da se to dokuči je traženje zvezda nalik Suncu u različitim fazama njihovog života širom Mlečnog puta, a zatim te podatke utkati u vremensku liniju koja predstavlja prošlost i budućnost naše zvezde. Zahvaljujući najnovijim podacima koje je objavila Evropska svemirska agencija u okviru projekta „Gaja“, sada imamo najdetaljniji vremenski okvir života našeg Sunca.
Primarna misija projekta „Gaja“ je da mapira Mlečni put što je preciznije moguće, a za taj zadatak se koriste najsavremeniji instrumenti. Prati se položaj i kretanje zvezda na nebu, uz detaljna zapažanja sjaja i spektralne klasifikacije svake zvezde. Ove vrednosti se mogu koristiti za određivanje faktora kao što su hemijski sastav i temperatura. Takođe se mogu predstaviti na grafikonu poznatom kao Hercšprung-Raselov dijagram, koji daje procenu starosti zvezde.
Masa zvezde se zapravo ne menja kako stari, ali njihova temperatura zbog nuklearne fuzije koja se odvija u jezgru, se značajno menja, što se beleži kao promene u sjaju. Naše Sunce je klasifikovano kao zvezda glavne sekvence tipa G, ili žuti patuljak – iako zapravo nije žuto – i predstavlja tipičan primer te vrste.
Staro je oko 4,57 milijardi godina, tj. nalazi se otprilike na polovini svog životnog veka glavne sekvence. Takođe je sposoban za termonuklearnu fuziju jezgra, stvarajući površinsku temperaturu od 5.772 Kelvina. To znači da bi gledanje na druge zvezde tipa G trebalo da nam pruži ideju o tome kako će naše Sunce nastaviti da troši svoje gorivo i kada bi na kraju moglo da nestane.
Astronom Orla Krivi i njen tim su u najpre počeli da češljaju podatke iz projekta „Gaia“ jer su želeli precizna posmatranja zvezda sa relativno „hladnijim“ temperaturama – između 3.000 i 10.000 Kelvina. To je zato što zvezde sa niskim temperaturama imaju tendenciju da budu manje i žive duže od onih toplijih. Posmatranje hladnijih zvezda, stoga, potencijalno može otkriti više o istoriji i zvezdanoj evoluciji Mlečnog puta i šireg Univerzuma.
Pošto ovaj temperaturni opseg uključuje zvezde poput Sunca, podaci bi se mogli koristiti za pronalaženje zvezda sa sličnom masom i hemijskim sastavom. Ovo je rezultiralo pronalaskom 5.863 zvezde nalik Suncu na Hercšprung-Raselovom dijagramu, od veoma mladih do veoma starih. Identifikujući zvezde koje mu najviše nalikuju, Krivi i njene kolege su uspele da potvrde vreme njegovog nestanka.
U velikoj meri u skladu sa prethodnim projekcijama životnog veka Sunca, njegova temperatura će dostići svoj vrhunac kada bude staro oko osam milijardi godina, dok će se u zvezdu crvenog džina transformiati kada bude staro oko 10 do 11 milijardi godina. Sudeći po ovim podacima, životu na Zemlji je ostalo na raspolaganju samo oko milijardu godina – osim ako ne uradimo nešto jako glupo ili nam se ne dogodi nešto katastrofalno.
Međutim, za astronome posao tek počinje. Novi „Gaja“ katalog zvezda sličnih Suncu mogao bi za početak, da nam kaže više o tome kako i zašto smo uopšte ovde. Takođe, možda možemo da naučimo i da li se sve one ponašaju na isti način i što je još važnije, potražiti još neki planetarni sistem koji liči na Sunčev sistem.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
