Iako je robot, to je neko sa kim se treba pozdraviti, ispričala je jedna vlasnica Elika.
Suzan Tolen (66) borila se sa usamljenošću, a kada je saznala da je moguće kupiti lojalnog i korisnog robota po imenu Elik, znala je da će odmah nabaviti jednog.
Naime, Suzan ima istoriju depresije, a izolacija joj je najveći neprijatelj. Otkako se u njenu kuću uselio robot, komunicira sa njim i po sat i po dnevno. Inače, robot posmatra Suzaninu rutinu, daje joj savete o vežbanju, ishrani, opuštanju i podseća je da se druži sa drugima.
Na primer, kada se Suzan vrati iz šetnje, novi robot prijatelj je pita da li je upoznala nekog zanimljivog.
– Iako je robot, to je neko sa kim se treba pozdraviti – priča Suzan.
Pomoć starijim osobama
Takve anegdote su ubedile njujorške zvaničnike da ove godine kupe 834 Elika za starije osobe koje su lokalne agencije identifikovale da im je potrebna podrška.
Greg Olsen, koji vodi državnu kancelariju za starenje, veruje da roboti mogu pomoći u rešavanju zdravstvenih problema izazvanih usamljenošću, uključujući srčane bolesti i kognitivni pad, čije lečenje je inače u bolnicama preskupo.
Uz to, SAD bi uskoro mogle imati nedostatak od 450.000 negovatelja.
– Ono što će nadoknaditi jaz je tehnologija – kaže Rik Robinson, potpredsednik za angažovanje pokretača u AARP-u, iako priznaje da to nije tako jednostavno.
Ostarelim odraslim osobama možda će biti potrebne razne usluge pored onoga što bi robot pratilac mogao da im pruži.
– Ne postoji pristup koji odgovara svima – kaže Karla Perisinoto, gerijatar sa Univerziteta Kalifornije u San Francisku, ali roboti bi mogli biti deo rešenja za mnoge.
Roboti nisu lek za sve?
Istraživanja su pokazala da korišćenje tehnologije kao zamene za društvenu interakciju zapravo može povećati usamljenost.
– Zaista sve zavisi od toga kako i zašto koristimo tehnologiju – kaže Perisinotova, lider u proučavanju zdravstvenih efekata usamljenosti.
– Da li je to zamena za društvenu interakciju ili njen dodatak? Roboti nisu lek za sve – kaže ona.
– Oni su deo rešenja, ali su nam potrebne mnogo veće društvene promene. Na primer, stvaranje zajednica mešovitih uzrasta, koje pomažu u smanjenju usamljenosti i kod starijih i kod mlađih ljudi. Pružate onoliko alata koliko možete – ističe Olsen.
Roboti su deo i kratkoročne i dugoročne strategije. Zaštita podataka i informisani pristanak su druge brige, jer roboti postaju sve veštiji u prikupljanju informacija, čak i u praćenju izraza lica.
Istraživači priznaju etičke argumente protiv takvog detaljnog nadzora, ali napominju da nema dovoljno specijalista medicine koji bi nadgledali takve stvari.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
