Zaboravljena istorija britanskog holokausta kućnih ljubimaca.
Potpuna slika onoga što se dogodilo može se pripisati Hildi Kin, britanskoj istoričarki koja je bila bivši dekan i direktor javne istorije na Ruskin koledžu u Oksfordu.
Pre nego što pročitate kako je do toga došlo, važno je razumeti veličinu onoga što se dogodilo. Početkom septembra 1939. godine, tokom prva četiri dana Drugog svetskog rata, ubijeno je preko 400.000 pasa i mačaka. Ovaj broj je činio oko 26 odsto londonskih ljubimaca u to vreme. To je šest puta veći broj od broja poginulih civila u Velikoj Britaniji od bombardovanja tokom čitavog rata. Štaviše, do završetka kampanje ovaj broj bi se skoro udvostručio.
Izvor problema
Ovu tragediju možemo pratiti još od leta 1939. Britanija je objavila rat Nemačkoj 3. septembra 1939. Međutim, neminovnost sukoba je bila jasna početkom godine. Iz tog razloga, formiran je jedan broj komiteta za odbranu da pripreme naciju ako britanska domovina postane meta. Jedan takav je bio Nacionalni komitet za mere predostrožnosti za životinje (NARPAC).
NARPAC je procenio da je populacija kućnih ljubimaca u Engleskoj bila oko 6 do 7 miliona pasa i mačaka. Komitet je primetio da bi dolazak rata značio ne samo moguće vazdušne napade već i verovatnoću racionisanja hrane i velike nestašice hrane. NARPAC je zabrinut da će ljudi biti u iskušenju da podele oskudne resurse hrane sa svojim kućnim ljubimcima i stoga je izjavio da je „imati kućnog ljubimca dok nacija ide u rat, luksuz koje je nedopustiv“.
NARPAC je objavio svoje preporuke i delio ih ljudima pod nazivom „Savet vlasnicima životinja“. Savet je bio sledeći:
„Ako je ikako moguće, pošaljite ili odnesite svoje kućne životinje na selo pre početka rata”.
Zaključeno je: „Ako ih ne možete dati na brigu komšijama, zaista je najljubaznije da ih uništite“.
Kao da se želi naglasiti ozbiljnost ovog predloga, unutrašnja korica pamfleta je sadržala reklamu na celoj strani za proizvod pod nazivom “Cash Captive Bolt Pisto” Koji je predstavljen kao „standardni instrument za humano ubijanje domaćih životinja“.
Savet komiteta štampan je u skoro svim novinama i objavljen na Bi-Bi-Siju. Tokom intervjua sa članovima NARPAC komiteta, neki su primetili da bi čak mogli da pruže uslugu iznajmljivanja takvih oružja za “humano ubijanje”.
Tihi masakr
Kada je Nevil Čemberlen objavio da je rat objavljen 1939. godine, mnogi vlasnici kućnih ljubimaca su se poslušno pojavili u veterinarskim klinikama i skloništima za životinje kako bi eutanazirali svoje ljubimce. Bilo je izveštaja o linijama dugim više od jednog kilometra i o nedostatku hloroforma, koji je bio najčešći veterinarski metod za eutanaziju.
Godinu dana kasnije, kada je London prvi put bombardovan u septembru 1940. godine, pojavio se drugi talas vlasnika kućnih ljubimaca koji su stajali u redu da ubiju svoje ljubimce. Neki od njih su tvrdili da se sećaju onoga što se dogodilo u Prvom svetskom ratu kada su izgladnele mačke i psi lutali ulicama Londona, napušteni, siročad, i ostavljeni da trpe glad i čekaju bolnu smrt. Želeli su da spreče svoje ljubimce od takve bespotrebne patnje.
Zašto je zaboravljeno
Jasan pokušaj da se ovaj holokaust izbriše iz istorije počeo je tokom rata. Iako prvobitni savet ljudima da ubijaju svoje ljubimce kao deo ratnih napora nikada nije povučen, nije bilo više zvaničnih publikacija koje bi ponovile tu preporuku. Umesto toga, štampa je počela da se puni pričama o civilima ubijenim u bombardovanju zajedno sa svojim voljenim kućnim ljubimcima ili psima koji su tešili ranjene ljude, a one bi se nudile kao simboli saosećanja Engleske prema životinjama. Fotografije vojnog osoblja i osoblja civilne odbrane koje spasavaju štence iz bombardovanih zgrada bile su istaknute, zajedno sa komentarima koji su upoređivali ove humanitarne akcije sa neselektivnim zlom nemačke ratne mašinerije.
Na početku rata masakr kućnih ljubimaca je dobio veliku pažnju, ali kao i bolni događaji koji se dešavaju u životu čoveka, sećanja sada kao da su potisnuta. Istoričarka Hilda Kin izveštava da kada se prvi put obratila arhivskom odeljenju Kraljevskog društva za prevenciju okrutnosti prema životinjama za informacije o ovom masakru kućnih ljubimaca, rečeno joj je putem e-pošte: „Nema dokaza u našim sačuvanim zapisima u vezi bilo kakvog ‘masakra’ kućnih ljubimaca na početku Drugog svetskog rata.” Kin primećuje da ova izjava ide u prilog izveštaju časopisa RSPCA „Životinjski Svet“ iz oktobra 1939. da je „rad uništavanja životinja nastavljen, danju i noću, tokom prve nedelje rata“.
Kao što je Frojd primetio, prva linija odbrane od nečega emocionalno uznemirujućeg što se sada dešava je poricanje. Međutim, prva linija odbrane za nešto što izaziva krivicu i uznemirenost što se dogodilo u prošlosti je represija — naime eliminisanje događaja iz sećanja. Iako je govorio o pojedincima, očigledno iste mehanizme koriste i nacije.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
