KOSOVO I METOHIJA – Tokom boravka na Kosovu i Metohiji obišli smo srpske svetinje od kojih je UNESKO čak četiri uvrstio na Listu svetske baštine i razgovarali sa monasima i sveštenicima o tome kako izgleda njihov život u našoj južnoj pokrajini.
Na mapi našeg puta pri obilasku srpske Svete zemlje, Kosova i Metohije, bili su manastir Banjska, Pećka patrijaršija, Visoki Dečani, manastir Svetih Arhangela, Gračanica, Prizrenska Bogoslovija, Bogorodica Ljeviška…
Neke od njih su i posle 700 godina u dobrom stanju, a neke su prilično zapuštene i uništene tokom martovskog pogroma 2004. godine i još uvek čekaju svoj red za obnovu.
Monahe i sveštenike u svakoj od crkava ili manastira na Kosmetu čuvaju pripadnici takozvane kosovske policije ili KFOR.
Tokom boravka u Prizrenu obišli smo i Bogorodicu Ljevišku koju je UNESKO 2006. godine uvrstio u Listu svetske baštine, a onda i na listu ugroženih spomenika. Od nedavno duhovni život u njoj obnavlja i čuva mladi sveštenik, starešina crkve jerej Vladan Vukomanović. Zanimalo nas je kakav je život u Prizrenu jednog mladog čoveka koji je tek stupio u svešteničku službu i tek osnovao svoju porodicu.
“Kao starešina crkve Bogorodice Ljeviške, svetinje od izuzetnog značaja za naš kulturni i nacionalni identitet, svojim prisustvom ovde učestvujemo u tom duhovnom i istorijskom kontinuitetu. Želja nam je da što duže ostanemo u Prizrenu. Ipak, glavna prepreka tome je nedostatak socijalnog života. Sve dok dete ne poraste za školu bićemo ovde. Inače, svaki dolazak vernika i manjih ili većih grupa nama ovde daje posebnu snagu da opstanemo. To nam je svojevrsna podrška i znak da nismo zaboravljeni od svoje braće i sestara. Mislim da čovek teško može da shvati vrednost ovih svetinja i svu tu našu borbu i nastojanje da ostanemo u ovim svetinjama i na ovim prostorima. Tek kada dođu ovde, ljudi budu iznenađeni lepotom, stilom tih svetinja, njihovom velelepnošću. Budu oduševljeni lepotom crkve, ali s druge strane zaprepašteni njenim sadašnjim stanjem, freske su uništene, unutrašnjost je još uvek sva u gareži”, kaže otac Vladan.
Ispred crkve Bogorodice Ljeviške, kao i ispred crkve Svetoga Đorđa i Bogoslovije, ispred Pećke Patrijaršije i manastira Svetih arhangela nalazi se takozvana Kosovska policija. Svetinje su ograđene visokim zidovima, bodljikavom žicom, ispred kojih su naoružani policajci. Za ulazak u svaku od njih morate biti legitimisani i morate ostaviti ličnu kartu na ulazu.
Manastir Svetih Arhangela na dva kilometra od Prizrena goreo je u martovskom pogromu 2004. godine, ali su ga monasi koliko toliko obnovili i vaskrsli život u njemu. Sazidan je nedavno i konak u kojem putnici namernici mogu da prespavaju i da obeduju, a time direktno i pomažu opstanak malog broja Srba na ovoj teritoriji. Ovo je i jedan od manastira gde ćete sresti malobrojne Srbe koji nedeljom dođu na liturgiju iz Prizrena, Orahovca ili Velike Hoče kako bi se videli i porazgovarali. Neki od njih svoje proizvode prodaju u manastirskim suvernicama ili grupama koje dođu iz Srbije da obiđu naše svetinje na Kosmetu. To su im najčešće i jedini izvori prihoda.
Iguman manastira Svetih Arhangela Mihajlo kaže da se raduju svakom gostu namerniku, posebno onima koji dolaze iz Srbije po prvi put na ovu svetu zemlju, jer onda mogu da im ispričaju zašto su Kosovo i Metohija naša kolevka.
“Dolaze nam ljudi, donose priloge, imamo svega što nam je potrebno. Nama samo treba sloboda, sloboda da ljudi mogu bezbedno da dođu do nas, do naših svetinja i nama u goste. Svojim dolaskom doneli ste nam veliku radost i dođite nam opet, i povedite i druge ljude da dođu i upoznaju mesta odakle smo svi potekli”, moglo se čuti u besedi oca Mihajla na kraju liturgije.
Od njega saznajemo i da godinama stoji obnova i građevinski radovi na maloj Crkvi svetog Nikole u okviru manastirskog kompleksa, jer Zavod za zaštitu spomenika kulture Kosova godinama ne daje odobrenje za to. Materijal za gradnju je obezbeđen zahvaljujući donacijama ljudi i privrednika, sveštenstvo se obraćalo brojnim domaćim i međunarodnim institucijama ne bi li obnovili ovu svetinju, ali i dan danas nailaze na ćutanje, odbijanje ili najneverovatnije izgovore zbog čega ne mogu da dobiju dozvolu za gradnju.
Trojan Parlić, kustos manastira Gračanica jedan je od dragocenih primera vere kosmetskog naroda u ostanak i opstanak na svom vekovnom ognjištu.
Kada je čuo da je u našoj grupi od 25 ljudi, čak 15 prvi put u životu kročilo na Kosovo i Metohiju sa oduševljenjem je rekao: “Zbog vas sve što ovde činimo nije uzalud. Vi koji dođete po prvi put videćete optimizam u ljudima koji žive na Kosmetu i saznaćete važnost očuvanja svake naše svetinje i svakog komada zemlje na kojoj živi bar jedan Srbin. Više od 60% ljudi iz Srbije nikada nije bilo ni u Gračanici ni na bilo kom delu Kosova i Metohije. Čuvamo naše svetinje i živimo u nadi da će se povećati procenat onih koji nam po prvi put dolaze”, kaže Trojan Parlić.
Od svih naših sagovornika saznali smo neverovatan podatak – na Kosovu i Metohiji postoji 1.300 pravoslavnih srpskih crkava i manastira i još 700 crkvišta (crkvenih ostataka). Mnoge od njih sagrađeni su u 13. i 14. veku. Kako kažu, zato su Kosovo i Metohija srce Srbije.
Sutra će vas portal Vojvodina Uživo i naša novinarka Violeta Jovanov Peštanac upoznati sa Gračanicom i životom Srba u ovom delu naše južne pokrajine.
Pozivamo vas da i narednih dana čitate na našem portalu feljton o svedočenjima Srba koji žive na Kosmetu o njihovom životu i uslovima u kojima žive i rade.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
