Kineski naučni komunikatori ohrabreni su da pronađu originalnije, kreativnije i kvalitetnije načine popularizacije nauke, koristeći sve, od knjiga do video igara, crpeći inspiraciju iz kineske kulture ili nedavnih naučnih i tehnoloških dostignuća kineskih naučnika, rekli su stručnjaci u četvrtak.
Utorak je obeležio objavljivanje novog nacionalnog plana za popularizaciju nauke i tehnologije, čiji je cilj da 15% stanovništva bude naučno pismeno do 2025. godine.
Stvoriće se više resursa i prostora za naučno obrazovanje, proširiće se obim popularizacije nauke, olakšano stvaranje originalnih, kvalitetnih radova na popularizaciji nauke, negovan talent i promovisana međunarodna razmena i saradnja.
Plan su formulisali Ministarstvo nauke i tehnologije, Odeljenje za javnost Centralnog komiteta Komunističke partije Kine i Kinesko udruženje za nauku i tehnologiju.
Li Jući, partijski šef ogranka CAST-a u provinciji Šanksi, rekao je da i Partija i zemlja smatraju popularizaciju nauke važnom, a predsednik Si Đinping je nazvao jednako važnom kao i naučne i tehnološke inovacije.
„Popularizacija nauke je osnova naučne komunikacije. Pomaže da se rasplamsaju naučne težnje i promoviše naučna pismenost javnosti, i igra ključnu ulogu u kineskoj kulturi inovacija“, rekao je Li tokom ceremonije otvaranja godišnjeg sastanka Udruženja kineskih naučnih pisaca o četvrtak.
Vang Ting, direktor Kineskog istraživačkog instituta za popularizaciju nauke, rekao je da popularizacija nauke pokazuje kreativnost i kulturu jedne zemlje.
„Hitno moramo da stvorimo originalne, visokokvalitetne inicijative za popularizaciju nauke koje će otelotvoriti kinesku kulturu i pokazati veliko podmlađivanje kineske nacije“, rekao je on.
U međuvremenu, istraživačke institucije i mediji treba da podrže naučnike koji strastveno prenesu svoj rad. Naučni pisci i komunikatori takođe treba da prenesu lepotu prirode, nauke i inovacije kako bi inspirisali ljude, dodao je on.
Zhang Shuangnan, astrofizičar i istraživač na Institutu za fiziku visokih energija pri Kineskoj akademiji nauka, rekao je da su nauka i tehnologija ključne komponente moderne kulture i osnova nacionalnog poverenja.
“Kada sam predavao u Sjedinjenim Državama, shvatio sam da u udžbenicima astronomije ne pominju se doprinosi kineskih naučnika koji rade u Kini u ovoj oblasti. Ovo je bio veliki šok za mene”, rekao je on, misleći na prethodni nedostatak moćnih instrumenata u Kini za napredak u astronomiji.
Danas, Kina ima najveći svetski teleskop sa jednom antenom, svemirsku stanicu i razne naučne satelite svetske klase i napravila je otkrića koja su u velikoj meri doprinela ljudskom znanju, rekao je Džang. „Ova dostignuća nas čine ponosnim.”
Han Ksićiu, istraživač mora na Drugom institutu za okeanografiju pri Ministarstvu prirodnih resursa, rekao je da je naučna komunikacija važan način da javnost razume, ceni i podrži naučna istraživanja koja možda neće doneti praktičnu primenu u kratkom roku.
Jedan primer je istraživanje dubokog mora, koje je poznato kao teško zbog intenzivnog pritiska vode, veoma korozivnog svojstva morske vode i potrebe za naprednim inženjeringom. Oko 570 ljudi je bilo u svemiru, ali samo desetak je bilo u Challenger Deep-u, najdubljoj poznatoj tački na morskom dnu.
„Naše naučne ekspedicije su otkrile da okeani oko Kine sadrže bogatstvo vrednih prirodnih resursa, uključujući gas, naftu i dragocene minerale“, rekla je ona.
„Moramo da pojačamo naučna i tehnološka istraživanja ako želimo da izvučemo ove resurse. Ključno je imati društvo koje je zainteresovano i podržava takav poduhvat.“
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
