BEOGRAD – Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog saopštilo je danas, povodom Svetskog dana borbe protiv trgovine ljudima, da se Republika Srbija svojim zakonodavnim rešenjima i politikama Vlade odlučno bori protiv trgovine ljudima, kao drastičnog oblika kršenja ljudskih prava i stavljanja ljudskih bića u krajnje nehuman društveni položaj.
Ministarstvo takođe podseća javnost da je prema podacima Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima u našoj državi u 2022. godini zabeleženo 138 prijava, a formalno su identifikovane 62 žrtve trgovine ljudima, što predstavlja povećanje od 35 odsto u odnosu na prethodnu godinu, kao i da se trend povećanja identifikovanih žrtava nastavlja i ove godine.
Većinu identifikovanih žrtava čine žene, čak 79 odsto što govori o tome da trgovina ljudima ima komponentu rodno zasnovanog nasilja. Posebno treba istaknuti da ih njihov socio-ekonomski status čini još ranjivijim i povećava rizik da postanu žrtve, jer najveći broj žena koje su žrtve trgovine ljudima nema vlastite prihode niti imovinu, navodi se u saopštenju.
Trgovina ljudima je globalan društveni problem i jedan od najperfidnijih oblika kriminala na svetu, koji utiče na živote miliona ljudi širom sveta oduzimajući im dostojanstvo. Žrtva trgovine ljudima može biti svako ljudsko biće od dece, žena i muškaraca koji su prisiljeni, prevareni ili navedeni na prostituciju, različite oblike rada, usluga, čak i na vršenje krivičnih dela protiv svoje volje. Prema podacima Ujedinjenih nacija oko 600.000 žena, dece i muškaraca svake godine se nađe u lancu trgovine ljudima.
Seksualna eksploatacija je i dalje najdominantniji vid eksploatacije žrtava trgovine ljudima, čiji se udeo dodatno povećao i čini čak 55 odsto. Na drugom mestu je prinuda na prosjačenje sa 12.9 odsto, zatim višestruka eksploatacija sa 11.3 odsto, prinudni brakovi sa 9.5 odsto i radna eksploatacija sa 6.4 odsto. Ove godine je radna eksplotacija za prvih šest meseci povećana u odnosu na prošlu godinu i iznosi 11 odsto, a žrtve su u najvećem procentu deca koja su prinuđena da rade opasne poslove na gradilištima ili obavljaju teške poslove u poljoprivredi.
Posebno zabrinjava rasprostranjenost ekploatacije putem zloupotrebe digitalnih tehnologija, čak 25 odsto žrtava je posledica vrbovanja na društvenim mrežama, kroz ponude za posao, te je u tom smislu potrebno raditi na informisanju javnosti, kako bi se na vreme prevenirale posledice, navodi Ministarstvo.
Procenat dece među žrtvama trgovine ljudima je izuzetno visok i iznosi 47 odsto.
Deca bivaju najčešće žrtve trgovine ljudima, što umanjuje šanse za njihov život, dalji razvoj i povećava njihovu osetljivost, iz tog razloga je potrebno dodatno skretati pažnju na nehumanost i nečovečnost ove pojave i unapređivati mehanizme koji sprečavaju dečiji rad i druge vrste eksploatacije dece.
Međutim, uprkos negativnim statistikama, ohrabruje činjenica da je uvođenje indikatora za preliminarnu identifikaciju žrtava trgovine ljudima u sistemu obrazovanja omogućilo lakše prepoznavanje potencijalnih žrtava i brzu i pravovremenu reakciju, kako bi se sprečila eksploatacija.
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog ukazuje da svako od nas može da pomogne u borbi protiv trgovine ljudima skretanjem pažnje na ovu negativnu društvenu pojavu, na njene posledice, ali i da prijavi ukoliko primeti da je neko potencijalna žrtva ili žrtva eksploatacije.
Ovaj društveni problem zahteva kontinuiranu pažnju šire javnosti i samo stalnim informisanjem i angažovanjem moći ćemo zajednički da stanemo na put ropstvu u savremenom svetu.
Svetski dan borbe protiv trgovine ljudima ustanovljen je Rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija i obeležava se svakog 30. jula u cilju podizanja svesti o ovom problemu u javnosti i osnaživanja aktivnosti i mera za sprečavanje ozbiljnog kršenja ljudskih prava.
Taj dan pruža priliku da se podigne svest o ovom problemu, razmene informacije o aktuelnim trendovima i inicijativama, te da se podstakne sprovođenje efikasnih mera kako bi se zaustavila i suzbila ova nehumana i kriminalna praksa koju nazivamo modernim ropstvom.
Ove godine se obeležava 75. godina od usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, koja u svom članu 1. propisuje da se sva ljudska bića rađaju slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima, što je dodatni motiv da se još snažnije kao društvo borimo protiv ovih nečovečnih, nehumanih društvenih pojava.
Organizacije širom sveta, kao i državne institucije, podstiču se da povodom obeležavanja ovog značajnog datuma organizuju različite događaje, kampanje i obrazovne programe kako bi se osnažila borba protiv trgovine ljudima i pružila podrška žrtvama najstrašnijeg kršenja ljudskih prava, dodaje se u saopštenju Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
