Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN) objavila je prvu sveobuhvatnu procenu rizika od izumiranja vrsta na svetskom nivou u poslednjih trinaest godina.
Njome potvrđuju da je svih 26 preostalih vrsta jesetri i veslokljunki ugroženo.
Na IUCN-ovoj Crvenoj listi ugroženih vrsta skoro dve trećine vrsta jesetri i veslokljunki sada je označeno kao kritično ugroženo, dok je službeno proglašeno regionalno izumiranje jesetarske vrste sima u Dunavu, kineske veslokljunke i nestanak divlje jesetarske vrste tipične za reku Jangce, navedeno je na sajtu organizacije WWF Adria.
– Vrste koje su nadživele dinosauruse sada izumiru zbog nas ljudi, koji u poređenju sa njima postojimo samo trenutak u vremenu. To govori nešto o čovečanstvu. I dalje imamo izbor – možemo da radimo na očuvanju slobodnih i zdravih reka koje hrane i održavaju zajednice širom sveta ili da nastavimo da se držimo dosadašnjih loših praksi koje nam ostavljaju puste reke – poručila je Iva Svilar iz WWF Adrije.
Krivolov jesetre radi nezakonite trgovine kavijarom i njihovim mesom iz divljeg ulova jedan je od vodećih uzroka njihove ugroženosti. Prošle godine je svetska organizacija za zaštitu prirode WWF otkrila da se trećina kavijara i mesnih proizvoda u Donjem Podunavlju prodaje ilegalno. Dodatne pretnje jesetrama su brane hidroelektrana koje blokiraju njihove migracijske rute, neodrživa eksploatacija peska i šljunka koja uništava mrestilišta i degradira njihova staništa.
IUCN-ova procena ističe hitnu potrebu za ambicioznim globalnim okvirom za prirodu koji vlade treba da dogovore na UN Konferenciji o biodiverzitetu – COP15 koja će se održati u Montrealu kasnije ove godine. Novi okvir mora da prioritizuje slatkovodne vrste i ekosisteme, koji su se do sada uvek zanemarivali iako su najugroženiji.
Evropske vlade su dogovorile ambiciozne politike kojima bi zaštitile jesetarske vrste kao deo Pan-evropskog akcionog plana za jesetre. Uprkos tome, njihov status nastavlja da se pogoršava širom kontinenta. Sedam od ukupno osam evropskih vrsta jesetri je već klasifikovano kao kritično ugrožene, a sada je i kečiga, najmanja slatkovodna vrsta reklasifikovana iz osetljive u ugroženu vrstu.
– Nestanak sima iz Dunava pokazuje da je neophodno efikasnije sprovođenje Pan-evropskog plana za jesetre, uključujući i mere koje osiguravaju uzvodne i nizvodne migracije – poručuje Svilar.
Kako je navedela, „ako vlade i institucije širom Evrope ne preduzmu mere za obnovu rečne povezanosti i obnovu staništa jesetri u važnim rekama, to će značiti izumiranje velikog broja vrsta jesetri“.
Uprkos zabrinjavajućim rezultatima ove procene, ona ukazuje i na neke pozitivne trendove. Nakon 30 godina poribljavanja, jadranska jesetra, vrsta za koju se smatralo da je izumrla u divljini, pronađena je Italiji. Takođe, dugoročni napori u Severnoj Americi pomogli su da se stabilizuju i povećaju neke lokalne populacije jesetri, uključujući belu jesetru u reci Frejzer.
IUCN, WWF i WSCS (Svetsko društvo za zaštitu jesetri) sarađuju sa relevantnim partnerima na zaštiti jesetarskih vrsta kroz naučno istraživanje, podizanje svesti kao i direktnim uključivanjem u projekte očuvanja kako bi se premostio jaz između nauke i prakse upravljanja vrstama i područjima.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
