Pojam sadizam svoj naziv dobio je po francuskom književniku Donasjen Alfons Fransoa, poznatijem kao Markiz de Sad, francuskom aristokrati i književniku. U svoje vreme je bio poznat po seksualnim skandalima, zbog kojih je proveo decenije u zatvoru, a kasnije po opisima specifičnih seksualnih fantazija kao i mračnim stranama ljudske ličnosti. .
Markiz de Sad bio je plemić iz 18. veka, poznat po svojim erotskim romanima koji su inspirisali termin sadizam. Od 74 godina života čak 32 je proveo zatvoren, a plemićko poreklo nekoliko puta ga je spaslo smrtne kazne.
De sad je rođen 1740. godine. Otac mu je bio plemić koji se hvalio da imao intimne odnose sa raspusnim plemkinjama tako i sa dečacima sa ulice. De Sadova majka, po njegovim rečima, ostavila ga je u manastiru odmah po rođenju, da bi sa pet godina markiz De Sad bio poslat kod strica opata u Avinjon. Moguće je da bi se u ovom slučaju frojdovsko-psihološke teorije o formiranju ličnosti u ranom detinjstvu mogle pokazati kao posebno smislene. Bio je, naime, okružen bludom svog oca i strica, koji je bio opat.
De Sad je pohađao jezuitski koledž, gde su đaci javno šibani. Možemo samo nagađati da li je ovo iskustvo bilo seme njegove strasti prema nasilju i ponižavanju. Jer jedna od osnovnih teza njegove filozofije jeste da najsnažnije erotsko zadovoljstvo dolazi upravo iz iskustva surovosti i bola.
Oženio se 1763. godine bogatom trgovačkom ćerkom Rene i mogao je nesmetano da troši njeno bogatstvo. Već tada, de Sad počinje da se prepušta raskalašnom životu dokonog plemića – angažuje glumice i prostitutke da učestvuju u njegovim zabavama koje brzo postaju sve nastranije. Interesantno je da je u ovim “igrama” učestvovala i njegova žena. Kasnije je De Sad zaveo i supruginu sestru, a Rene je nakon nekoliko godina braka, i troje dece, zatražila i dobila razvod, jer je književnik do tada bio više puta zatvaran u ludnicu i zatvor.
Za nekolicinu odabranih, on je bio književni libertarijanac koji je oslobodio javnost okova prudskog društva uvođenjem sasvim druge vrste ograničenja. Za većinu je rad Markiza de Sada bio bogohulan i neprikladan za pristojno društvo, njegove knjige su čak bile zabranjene skoro dva veka. Danas, u štampanim izdanjima velikog broja izdavača mogu se pogledati ilustracije koje su rađene po njegovoj zamisli.
Zbog svog ponašanja, mučenja, nanošenja bola i sodomije, često je bio krivično gonjen i hapšen, a najduži period proveo je u zloglasnoj Bastijli gde je i nastalo njegovo najpoznatije delo “120 dana sodome”. Knjiga je puna opisa njegovih razvratnih sklonosti i užasavajućih poimanja ljubavi, slobode, društvenog uređenja, religije. Nanoseći mnogo boli svojim žrtvama kroz seksualnu devijantnost proglašen je ludim. Ukupno, de Sad je iza rešetaka proveo preko 30 godina.
Nakon pada Bastilje i narednog suđenja, de Sad je poslat u ludnicu, gde umire u 74. godini. Poslednje godine života proveo je u vezi sa devojčicom od 13 godina koja je radila u ludnici u kojoj je bio zatvoren.
Thomas Donald u svojoj knjizi o Markizu de Sadu piše:
“Kao i sve drugo u njegovom životu, smrt je postala neka vrsta anti-vrhunca. Nije bilo tipičnog pokajanja na samrtnoj postelji prilikom njegovog odlaska, ni smirene racionalnosti vrlog ateiste koji se oprostio od života bez drhtanja. Umro je iznenada, ali bez dramatične iznenadnosti. Zaista, sutradan je trebalo da se sastane sa sveštenikom, kao i sa mladom ljubavnicom. Na svoj karakterističan način ostavio je potomcima pravo da sude i donose oprečne zaključke o njemu. ”
Markiz de Sade, bez trunke savesti, okrenuo je svet naopačke. Kombinujući filozofski diskurs s pornografijom, pisac je u svojim delima prikazao izopačene seksualne fantazije, s posebnim naglaskom na nasilju, kriminalu i blasfemiji prema katoličkoj crkvi. Njegovo ime dovelo je do rađanja reči – “sadizam” i “sadist”…
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
