NOVI SAD – Novi Sad je kroz vekove postao sinonim za sofisticiran i luksuzan stil oblačenja. Ovaj grad je svojevremeno stekao prestižan epitet „malog Pariza“ zahvaljujući svojoj izuzetnoj modnoj estetici. Osećaj za eleganciju i prefinjenost bio je prisutan kako među novosadskim damama, koje su nosile krinoline, krišpine i šešire, tako i među gospodom koja je birala frakove i žakete, uz cilindre na glavi.
U prošlosti, gradovi Novi Sad i Beograd su bili pod različitim uticajima kada je reč o modi. Pod vlašću suprotstavljenih sila – Austrougarske i Osmanskog Carstva, modni ukusi su se značajno razlikovali. U Novom Sadu su dominirali bidermajer i ampir stilovi, koje su gradski stanovnici preuzimali iz evropskih centara kao što su Beč i Budimpešta. S druge strane, Beograd je bio pod dugotrajnim uticajem turske vlasti, što je rezultiralo orijentalnim elementima u odevanju.
Tek 1880-ih godina su ovi kontrasti počeli da se umanjuju zbog jačanja građanskog sloja društva i sveprisutnog uticaja velikih svetskih metropola poput Pariza, Londona i Beča. Ovo je prouzrokovalo postepeno usaglašavanje modnih tendencija i ukusa između dva grada, stvarajući harmoničniju modnu sliku u narodu.
U 18 veku, u Novom Sadu je garderoba bila podeljena na svakodnevnu i svečanu, pri čemu se uticaji tradicionalne nošnje i evropske mode mešali. Novosadske gospođe su nosile krinoline, krišpine i šešire, dok su gospoda nosila frakove i cilindre, naglašavajući uticaj Pariza i Beča.
Krinolina je bila velika podsuknja koja se nosila ispod glavne suknje i davala joj punoću. Međutim, kretanje u njoj bilo je nezgrapno i nespretno. Takođe, krinolina je bila izuzetno zapaljiva. Više od 3.000 žena izgubilo je život zbog nje, što je čini jednim od najopasnijih komada odeće tog vremena. Na ilustraciji koja sledi možete videti karikaturu ovog odevnog komada i svojevrsnu kritiku tog vremena.
U 19. veku, ženska moda je postala forma neverbalne komunikacije. Odevanje je prenosilo informacije o društvenom statusu, materijalnom položaju i karakteru. „Belle epoque“ ili lepa epoha, kako se ovaj period naziva, doneo je jednostavniju, vitkiju siluetu. Haljine su postale duže i suknje su se širile prema dole, a visok okovratnik i suženi rukavi su postali karakteristični.
Balovi su bili društveni događaji koji su omogućavali ženama da pokažu kako svoju eleganciju tako i status. Balske toalete su bile skupocene, sašivane po evropskim trendovima. Ovde se isticala i potreba za umećem razgovora i igre, a modni ukus je reflektovao društveni status. Balske zabave su postale mesto gde su se ženski članovi porodica prikazivali u željenom svetlu i gde su se mlade udavače isticale.
Emancipacija i menjanje siluete u 20 veku
Na prelazu vekova, ženska moda se oslobađa stega korseta i počinje naglašavati potrebu za emancipacijom i individualnošću. Moda više nije samo forma prepoznavanja društvenog statusa, već postaje sredstvo izražavanja jedinstvene ličnosti. Suknje postaju kraće, a visoki okovratnici se zamenjuju manjim otvorima i „V“ izrezima. Pantalone i dvodelne kombinacije postaju modernije, a pastelne boje i lakši materijali preovlađuju.
Osim estetskog aspekta, moda postaje sredstvo za oslobađanje žena od patrijarhalnih normi. Borba za zdraviju, udobniju i racionalniju modu postaje simbol borbe za žensku emancipaciju. Ženske figure nisu više utegnute u korset, već se naglašava udobnost i praktičnost.
Kroz vekove, moda je služila kao ogledalo društvenih promena i uticaja. Vojvodinske žene su se oblačile u skladu sa svojim vremenom, odražavajući promene u politici, društvu i kulturi. Odevanje je postalo sredstvo izražavanja, komunikacije i emancipacije, čineći modu neizostavnim delom istorije Vojvodine.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
