Kulturno-istorijsko nasleđe: Manastir Fenek

JAKOVO – Manastir Fenek se nalazi u blizini Jakova, udaljen je 25 kilometara od Beograda, nekada je pripadao opštini Zemun a sada Surčin.

Iako geografski ne pripada Fruškoj Gori postoji velika istorijska povezanost sa fruškogorskim manastirima.

Manastirska crkva posvećena je svetoj mučenici Paraskevi.

Prema narodnom predanju manastir je sagrađen u drugoj polovini 15. veka a osnovali su ga Stefan i Angelina Branković.

Prvi pisani zapis o manastiru nalazi se u mineju jeromonaha Zaharija iz 1563. godine. Za razliku od fruškogorskih manastira Fenek je ostao pod turskom vlašću sve do 1717. godine.

Zapisi iz 18. veka svedoče o tome da je stara manastirska crkva bila podignuta u drugoj polovini 15. veka u duhu srpske srednjevekovne arhitekture.

Nova crkva podignuta je u periodu 1793-1797. godine i osveštana je za vreme igumana Vikentija Rakića koji je napisao istoriju manastira.

Manastirska kapela posvećena sv. Petki sazidana je 1800. godine na mestu stare, nad bunarom za koji se veruje da ga je sagradila mati Angelina Branković. Za ovu vodu se u narodu verovalo da ima čudotvorna lekovita dejstva.

Krajem 18. i početkom 19. manastir Fenek je bio u centru nekoliko istorijskih događaja. U njemu su se 1788. godine sastali knez Aleksa Nenadović i austrijski car Josif II.

Posle propasti Prvog srpskog ustanka 1813. u njemu su mesec dana boravili vožd Karađorđe i njegov sin Aleksa, o čemu postoji i spomen ploča. Takođe tom prilikom sve do 1815. ovde su boravili studenički monasi zajedno sa moštima sv. kralja Stefana Prvovenčanog (u monaštvu Simona). Tu je bio i jedan Karađorđev susret sa protom Matejom.

U Prvom svetskom ratu manastir je zapaljen, a u Drugom 1942. godine gotovo sasvim razoren.

Manastir je obnavljan 1991. godine i sada je u potpunosti obnovljen. U njemu je do 2006. godine bilo žensko monaštvo od tri starije monahinje od kojih se jedna upokojila, a preostale dve su raspoređene u Hopovo i u Radovašnicu.

Odlukom nadležnih episkopa sremskog Vasilija i raško-prizrenskog Artemija u manastir je sredinom 2006. godine došlo novo muško monaštvo, Mihailo i Evsevije iz Sopoćana i Makarije iz Dečana.

Od tada je posećenost manastira porasla i u toku je obnova konaka.

Pročitajte još:

Kulturno-istorijsko nasleđe: Manastir Vitovnica

VITOVNICA – Manastir Vitovnica je proglašen spomenikom kulture od velikog značaja u Srbiji, a po predanju ovu svetinju izgradio je srpski kralj Stefan Milutin krajem 13. veka. Jedno od najskrovitijih mesta u Srbiji sasvim sigurno je manastir Vitovnica. Smešten je u bujnom zelenilu ispod stene Stubik, na desnoj obali reke Vitovnice, pri njenom izlazu iz klisure zvane Skop. Poput mnogih drugih pravoslavnih manastira, i Vitovnica je dobro skrivena u šumi, ispod samih Homoljskih planina. Manastir Vitovnica okružuje lep i živopisan kraj, bogat šumom i izvorskom vodom.     Prvi pisani izvori o postojanju manastira Vitovnica datiraju tek iz 15. veka, […]

Opširnije

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.