Krečenje stabala voća

Krečenje voćaka je stara mera koja se još uvek primenjuje, a naročito je korisna u zasadima koštičavih voćnih vrsta, gde se obično obavlja svake jeseni.

Mladi zasadi jabučastog voća se kreče svake godine, dok stariji svake četvrte. Ovom merom štiti se kora od pucanja i nastajanje rana tokom zimskog perioda kad mogu biti velike razlike između dnevnih i noćnih temperatura.

Tanak sloj kreča, koji prekriva koru, štiti stablo od štetočina, a koru od zimskih mrazeva. U toku zime ima dana kad temperatura dostigne 10-15 stepeni. Tada zbog zagrevanja kore, kreću sokovi. Kada u toku noći naglo zahladni, sokovi se smrznu i kristali razaraju živa tkiva. Pri prelasku vode u čvrsto stanje, kristali zauzimaju veću zapreminu što izaziva pucanje kore. Nastale pukotine na stablu predstavljaju ulazno mesto za prouzrokovače bolesti. Glavno mesto ulaska bakterije Pseudomonas syringae koja izaziva sušenje voća, su povrede od mraza. Oštećenja „mrazopuc“ neminovno nastaje na stablu voća usled nejednakog zagrevanja. Krečenje stabla ima ulogu da smanji nejednako zagrevanje stabla i da spreči pucanje. Bela boja odbija sunčeve zrake, smanjuje zagrevanje i time spečava stvaranje pukotina. Krečenje usporava kretanje sokova u voćkama i odlaže početak vegetacije, što pomaže u izbegavanju ranih prolećnih mrazeva.

Vreme kada se izvodi krečenje je jesen i po potrebi ponovo pri kraju zime (januar). Prolećno krečenje koje pojedini proizvođači obavljaju u martu i aprilu nema efekat u sprečavanju pucanja kore debla.

RECEPT

Sastojci: 5 kg negašenog kreča, 500 g soli, 250 g sumpora, 25 litara vode okvirno za mazanje četkom ili 100 litara za prskanje atomizerom/prskalicom

Smeša za premazivanje trebalo bi da ima što intenzivniju belu boju pa sa tim u vezi nepotrebno je dodavati goveđu balegu i ilovaču. Kuhinjska so daje lepljivost smeši i bolje prijanjanje za koru prilikom premazivanja, a sumpor ima zaštitno dejstvo. Premazivanje smešom obaviti posle nekoliko dana i po lepom vremenu.

Krečenje utiče i na mahovinu i lišajeve. Najvažnije je to da je masovna pojava lišajeva i mahovine signal da je biljka ili u nepovoljnim uslovima (mikroreljef, mikroklima) ili je u slaboj kondiciji, pa otklanjanjem simptoma nećemo pomoći biljci ako ne otkrijemo uzrok pojave lišajeva i ne otklonimo ga.

Pročitajte još:

Fizičke osobine zemljišta pogodne za podizanje zasada dunje

Za podizanje zasada dunje vrlo su važne fizičke osobine zemljišta jer se one teško mogu popraviti. Od fizičkih osobina najvažnije su dubina i struktura zemljišta. S obzirom na to da je dunja sa razvijenom korenovom mrežom koja se prostire u dublje slojeve, prirodno je da bi zemljište trebalo da ima što dublji sloj u kojem se razvija korenova mreža dunje. Trebalo bi imati na umu da se koren dunje različito razvija u dubinu, odnosno širinu, u zavisnosti od tipa podloge. Aktivan sloj zemljišta trebalo bi da bude dovoljno dubok, preko 100 cm, propustljiv, rastresit i dobre strukture, a da se […]

Opširnije

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.