Fizičke osobine zemljišta pogodne za podizanje zasada dunje

Za podizanje zasada dunje vrlo su važne fizičke osobine zemljišta jer se one teško mogu popraviti.

Od fizičkih osobina najvažnije su dubina i struktura zemljišta. S obzirom na to da je dunja sa razvijenom korenovom mrežom koja se prostire u dublje slojeve, prirodno je da bi zemljište trebalo da ima što dublji sloj u kojem se razvija korenova mreža dunje. Trebalo bi imati na umu da se koren dunje različito razvija u dubinu, odnosno širinu, u zavisnosti od tipa podloge.

Aktivan sloj zemljišta trebalo bi da bude dovoljno dubok, preko 100 cm, propustljiv, rastresit i dobre strukture, a da se ispod oraničnog sloja nalazi propusna zdravica (30-40 cm dubine) sa povoljnim vodno-vazdušnim režimom (50% vode : 50% vazduha). To su značajna svojstva od kojih zavisi opšti porast i prostiranje korena u zemljištu.

Zemljište sa visokim nivoom podzemne vode, nepovoljnim toplotnim i vazdušnim režimom nije pogodno za gajenje dunje. Propustljivost zemljišta može se vrlo lako ispitati kopanjem rupa do dubine od 100 cm. Ako se voda u ovim rupama zadrži tri do četri dana posle prestanka kiše, zemljište je nepropustljivo i nije pogodno za gajenje dunje bez prethodne popravke. Ovo stanje može da se popravi podrivanjem i izgradnjom sistema drenažnih kanala.

Foto: Envato

Zemljište sa plitkim aktivnim slojem manje je pogodno za gajenje dunje, jer se na takvom zemljištu koren slabije razvija, a samim tim i nadzemni deo dunje biće manje razvijen, manja je i rodnost, lošiji kvalitet plodova, a ujedno je smanjena otpornost prema niskim negativnim temperaturama, suši, bolestima i štetočinama.

Za uspešno gajenje dunje minimalna dubina aktivnog sloja trebalo bi da je 1,0-1,5 m.

Od fizičkih osobina značajna je i struktura zemljišta. Struktura zavisi od odnosa gline i peska. Na nju utiče i količina kreča (CaCO3) u zemljištu kao i sadržaj organskih materija (humus). Za uspešno gajenje dunje najbolja je mrvičasta struktura. Tu strukturu trebalo bi pažljivo održavati, jer ona može da se naruši preobilnim navodnjavanjem, navodnjavanjem zaslanjenom vodom ili obradom vlažnog zemljišta teškim mašinama.

Foto: Envato

Dobra struktura zemljišta omogućava lako prodiranje najaktivnijih žila korena i pozitivno deluje na njegov opšti razvitak. Takva zemljišta su dovoljno aerisana. S druge strane, slabo aerisana zemljišta su nepovoljna zato što u njima dolazi do ugušivanja korena pa i same voćke. Često se u anaerobnim uslovima u ćelijama korena nagomilavaju toksične materije koje izazivaju izumiranje voćke. Dešavaju se i niz drugih procesa, nitrati se pretvaraju u nitrite koji toksično deluju na koren.

Mokro i zbijeno zemljište ne sadrži više od 1% kiseonika u odnosu na dobro rastresito i propusno zemljište. Dunja u takvom zemljištu razvija manji koren i to više površinski.

Poznato je da u pogledu potreba voćaka prema određenoj strukturi zemljišta postoje razlike između pojedinih vrsta, sorti i podloga. Za dunju su najpogodnija ona zemljišta čiji je odnos gline prema pesku od 50:50 do 60:40, odnosno koja imaju mrvičastu strukturu. Takva zemljišta su relativno laka za obradu, a najčešće su i plodna.

Krečna zemljišta su dobre strukture, ali za dunju nisu pogodna jer na takvim zemljištima dolazi do hloroze. Dunja ne podnosi sadržaj kreča veći od 5%.

Pročitajte još:

 

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.

Tagovi:

Pročitajte još:

Search
Close this search box.