BEOGRAD – Novi audio snimci Velje Nevolje.
Veljko Belivuk, koljač iz Ritopeka, predstavljao se kao normalan momak. Čak, kako je tvrdio, svakom ko je stariji od njega govori Vi. Ipak, priznao je i da ima kratak fitilj. Nemoguće je poverovati i u njegove tvrdnje da nema veze s drogom, ali tako je rekao u snimcima razgovora.
– Sad ću da vam kažem što se toga tiče. Nekako, mi pročitasmo u novinama da koji god navijač da je ubijen, to je bilo zbog sukoba narko-tržišta. Eto, stariji ste od mene, prošli ste mnogo, mnogo više, mnogo mangupa ste i upoznali i saslušali, pa gde to ima tek tako da se zarađuju pare i da se tek tako ljudi ubijaju zbog droge? Koja se to droga prodaje na stadionu? Ja ne vidim nijednog navijača da je drogiran, OK, ima nekih koji su pijani, koji su pod nekim dejstvom sigurno, ali šta ja da radim?
Evo njih je došlo 200 na utakmicu i kome sam ja tu nešto prodao, da li to ide uz kartu, dobiješ paket nečega ili nešto, ne razumem… Pošto je u novinama tako predstavljeno, otprilike, oni se bore za prevlast nad tribinom jer onda drže i narko-tržište. Nikad priveden, nikad osumnjičen, nikad nađeno kod mene ništa, znači, nikad s drogom posla nisam imao, nikada. Jesu me hapsili, naravno da jesu, ali ne za takva dela, hapsili su me za neka fizička, za neke fizičke stvari – tvrdio je Belivuk.
Velja Nevolja priča i o splavovima na kojima je sa svojom ekipom radio kao obezbeđenje:
– Svi žive, bre, na kredit, na lizing, na to, eto ja da vam kažem. Ljudi uzimaju pare na kamatu da bi uveče izašli u grad, to je takav profil. Nije ovo kao ranije, zlatno doba je bilo 2006, 2007. i 2008. Tad su se svi Bosanci i Crnogorci sjatili u Beograd i trošili pare. Milione su trošili, znači nije im bilo ništa sporno, takmičili su se ko će više da potroši. Sada klub koji ima 1.200 ljudi ima isti pazar kao i klub koji je primao 300 ljudi 2007. A dobro znate koji je kurs bio tada, a koji danas. Splavovi, znaš šta, donose mnogo toga ti stranci. Beograd se evo treću godinu takmiči s Barselonom za grad broj jedan što se tiče noćnog izlaska. Svugde preko su izlasci u devet, deset, do jedan, dva i kući, a ovde se u jedan počinje.
– U svakom poslu imate, pa evo, malo-malo, pa neko napiše da je preminuo u bolnici zbog greške lekara, jesu svi lekari loši onda? Ja ne mogu da kažem da su svi lekari loši, šta više, to je nezahvalna strana njihovog posla. Nezahvalna strana ovog našeg posla, imaš dve opcije, jedna je da ćeš da odeš kući s tom dnevnicom, jedna je da ćeš da imaš incident, a profil ljudi koji dolazi na splav – 90 odsto su normalni, momci s devojkama, a 10 odsto su oni koji su došli tu da bi se pokazali, da bi, ne znam, otkud znam, valjda ih to pali, nemam pojma. Onda baš na takvim mestima dođe do sukoba s normalnim svetom – priča Nevolja i dalje objašnjava: Konačno, Belivuk naglašava da sebe smatra običnim čovekom:
– Ne, ne mogu ja da kažem da je neko pokušao preko mene nekom da se dokaže, niko nikad. Evo dajem vam primer, uvek za šta sam privođen, to je zbog neke, eto kažem opet, radimo te poslove obezbeđenja po klubovima. Tamo su bili ti sukobi, ja nemam problem ovako, nikad niko nije došao da kaže meni: “Evo ja ću da se dokažem preko tebe”. Prvo, ja i ne smatram sebe nekim, ništa, smatram se normalnim građaninom, eto zbog medija i svega toga nas ljudi malo više znaju od nekih običnih. Kažem, najviše sam imao tako sukoba s ljudima jer jednostavno, kad ste fini i kulturni, ljudi to zloupotrebe. Ja sam imao situaciju, recimo, kad momak koji je radio sa mnom, viši od mene, istetoviran, isečen, kad on opomene, i njega kad vide, to se staje. Ja kad opomenem, oni meni nešto kažu loše, a ja… Kratak mi je fitilj.
