BEOGRAD – Hotel Jugoslavija sa četiri i po hektara građevinskog zemljišta porodat je, kako saznaje RTS na liciticiji za 3,176 miliona dinara. Kompanija MV Investment iz Beograda kupila je imovinu u stečaju kompanije “Denjub riversajda”, u čijem je vlasništvu bio hotel Jugoslavija. Kupac neće imati nikakva dugovanja, jer će poverioci biti isplaćeni novcem od prodaje.
Kada je otvoren pre više od pet decenija, Hotel Jugoslavija je predstavljao modernu građevinu i vrhunac jugoslovenskog hotelijerstva. Bio je mesto susreta Beograđana, Jugoslovena sa strancima, političarima, poslovnim i svetski poznatim ljudima.
Država je 2006. odlučila da ga privatizuje. Kupac iz Grčke nije mogao da vrati kredit, posle čega hotel menja vlasnike, da bi ga 2013. kupila domaća firma “Denjub Riversajd”, koja je na kraju proglasila stečaj.
Nosilac prava svojine na objektu je stečajni dužnik, a na zemljištu i još jedno domaće pravno lice. Stručnjaci kažu da je sporno upravo to što parcela od 4,5 hektara nije podeljena među vlasnicima.
“Nije povučena jedna prava linija kroz parcelu koja će da nam kaže dotle je moje, a odatle je tvoje, već se čak ne zna ni procenat parcele koliko kome pripada. U tom smislu je ta činjenica jedino irelevantna za ovo domaće pravno lice koje je zajedničar na toj parceli. Jer bih u slučaju da uđe u postupak prodaje, kupovinom stečajnog dužnika kao pravnog lica defakto kontrolisalo vlasništvo nad celom parcelom”, rekao je advokat Nemanja Mišović.
Nadležni i investitori na tom delu dunavske obale planiraju mnogo više od hotela. Kompanija iz Beograda, koja je zajedno sa firmom u stečaju suvlasnik parcele, finansirala je izradu Plana detaljne regulacije za Blok 11 i deo Bloka 10 u Novom Beogradu, kojim se predviđa rekonstrukcija hotela i gradnja novih 240.000 kvadratnih metara. Inače, hotel nije pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture od 2011. godine.
“U okviru rekonstrukcije celog bloka hotela Jugoslavija izuzetno je važno da se ne pojavljuju funkcije koje nisu kompatibilne sa funkcijama javnih sadržaja, kao što su hotelske funkcije, komercijalne, poslovanje, znači nikako ne dolazi u obzir da tu budu stambene funkcije i da tu budu neki drugačiji sadržaji osim onih koji su javni sadržaji, i na taj način će se i identitet ove lokacije, identitet hotela kao objekta sačuvati“, kaže profesorka Arhitektonskog fakulteta Jelena Vojvodić.
Oni koji znaju istoriju vide sličnost istorije hotela sa državom po kojoj je nazvan.
“Hotel Jugoslavije je bio najveći i najluksuzniji hotel tada u ne samo Jugoslaviji nego u Istočnom bloku i on ne trebalo da pokaže i finansijsku i političku i kulturnu snagu te države”, kaže istoričar Milivoj Bešlin.
Luksuz toga hotela merio se i lusterom od svarovskih kristala, koji je bio težak 14 tona i koji je imao 40.000 kristala i 5.000 sijalica, koji je ušao u Ginisovu knjigu rekorda.
Gradnja Hotela Jugoslavija trebalo je da počne još 1948. godine, kada je postavljena betonska konstrukcija, ali su radovi, zbog izbijanja velike krize u odnosima sa Sovjetskim Savezom prekinuti, i nastavljeni tek 1960.godine.
Hotel Jugoslavija otvoren je 1969. godine, kada je bio i najveći i najmoderniji hotel u SFRJ, a među njegovim gostima bili su britanska kraljica Elizabeta, astronaut Nil Amstrong, američki predsednici Ričard Nikson i Džimi Karter, libijski vođa Muamer el Gadafi.
Hotel je potom građen još devet godina. A onda su tranzicija i NATO bombardovanje 1999. godine, kada je Hotel pogođen sa nekoliko bombi, kao i loša privatizacija, učinili svoje.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
