logo transparend vojvodina uzivo

,

Kolonija belih roda bogatija za novo potomstvo

NOVI SAD: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije saopštilo je da je ove godine u koloniju belih roda došao 31 par, a njih 26 je dobilo i potomstvo.

Navode da su 2017. godine u svojevrsnoj koloniji pronašli osam gnezda roda, a brojnost je rasla sve do 2021. kada je izbrojano čak 33 para.

Poslednji nacionalni popis belih roda sproveden je 2014. i 2015. godine kada je u Srbiji prebrojano oko 1.350 gnezda, od čega ih je u Vojvodini bilo oko 1.100.

Tada se u Novom Sadu gnezdilo svega tri para belih roda, a poslednjih godina njihova populacija u najvećem vojvođanskom gradu povećana je za više od 10 puta, navodi se u saopštenju Društva za zaštitu i proučavanje ptica.

Krajem leta iz Novog Sada put Afrike krenuće najmanje 150 belih roda.

Od kako je pre osam godina prvi par belih roda svio gnezdo na nezavršenoj zgradi uz autoput na novosadskoj Klisi, ove graciozne selice ne prestaju da iznenađuju stručnjake za ptice.

„Novi Sad se vekovima razvijao na močvarnim poljima koja su isušena i zatrpana. Ta nekada bogata staništa nepovratno su nestala, a sa njima i kolonije ptica močvarica. Međutim, nekima od njih, poput roda i galebova, sada pogoduju komunalne deponije na kojima pronalaze nove izvore hrane, kao što su tone otpadne hrane iz domaćinstava. Bele rode su se prilagodile novonastalim uslovima i otpad koji mi ljudi proizvodimo okrenule u svoju korist“, objašnjava Milan Ružić iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

U blizini kolinije su kopovi šljunka i peska na kojima pronalaze hranu.

Iako visina na kojoj izuzetnim umećem rode prave velika i stabilna gnezda u ovom slučaju ima svoje prednosti, ima i mane jer su često izložene olujnim vetrovima.

Upravo tako su najmanje tri gnezda stradala ovog proleća, navode iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica.

Bele rode se gnezde u centralnoj i južnoj Evropi, Maloj Aziji, Bliskom Istoku, delu centralne Azije i delu severne Afrike. Zimu provode u podsaharskoj Africi i Indiji.

Naseljavaju se uglavnom u blizini ljudskih naselja ili u samim naseljima.

Gnezda prave na krovovima i zgradama, stubovima za prenos električne energije i sličnim objektima, ređe na drveću.

Hranu traže uglavnom na livadama, pašnjacima, stepama, močvarama i oranicama, u poslednje vreme sve češće na deponijama. Ishranu čine insekti, vodozemci, gmizavci, ribe, mali sisari i ptice koje love na zemlji i u vodi.

Pročitajte još:

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.

Tagovi:

Pročitajte još:

Претрага
Close this search box.