Da bismo bili dobri drugima – moramo biti dobri sebi, stoga, kako bi uspešno obavljali ulogu roditelja moramo najpre osvestiti sve svoje kvalitete i mane da bi mogli da ih modifikujemo.
Roditeljstvo je najveća životna odgovornost, te nije iznenađujuće što se čak i emotivno – finansijski stabilni ljudi preispituju da li su spremni da se odluče na takav korak.
Pitanja kao što su „Šta ako to nije za mene?“; „Da li ću im reflektovati svoje traume iz detinjstva?“; „Koji je pravi razlog zašto hoću da imam decu, da li su to društvene norme ili iskrena želja?“… je mnogo, a intospektivni niz je poprilično dugačak.
Prirodno je osećati se anksiozno kada je u pitanju ovako velika odluka jer to znači da ste odgovorni prema sebi i budućem životu koje treba da donesete na svet. Iako nikada nećete biti u potpunosti spremni, postoji par stvari koje treba da razmotrite pre nego se odlučite na stvaranje potomstva.
1. Koliko dobro poznajete sebe?
Istraživanja pokazuju da je dolazak deteta na svet uzročnik akutnog stresa kod roditelja koji može da potraje i do nekoliko meseci nakon porođaja. Takva vrsta stresa može da doprinese razvoju mentalnih poremećaja, stoga je veoma korisno biti svestan svojih emotivnih, psiholoških i mentalnih prednosti i mana.
Postavite sebi par pitanja poput:
1. Da li sam osoba od poverenja?
2. Da li imam jak osećaj identiteta izvan partnerskog odnosa?
3. Jesam li okej sa jutarnjom rutinom?
4. Kako se nosim sa neprijatnim osećanjima?
5. Koji je moj borbeni mehanizam?
6. Kakve su mi granice?
7. Da li imam nezdrav finansijski obrazac?
8. Koje su nezrele strane moje ličnosti?
Naravno, nije neophodno da odgovorite na sva pitanja kako biste preuzeli na sebe ulogu roditelja, ali će vam biti znatno lakše „igrati je“ ukoliko to uradite.
2. Da li ste spremni na „nered“?
Iako je perfekcionizam sjajan kada je u pitanju profesionalan život, to naime nije slučaj sa roditeljstvom. Ono je zahtevno, neuredno, spontano i daleko od savršenog. Greške su deo svakodnevnice, učite u hodu.
Ukoliko zahtevate perfekcionizam od sebe – isto ćete preneti i na dete, a to može da rezultira poremećajima poput depresije, niskog samopoštovanja, anksioznosti, itd.
Najbolji način da ublažite ovu svoju karakteristiku je sledeći.
1. Naučite da vrednost ne leži u onom što radite već u onom što jeste.
2. Naučite da greške kreiraju život i da su od neprocenjive vrednosti.
3. Naučite da cenite trud a ne krajnji rezultat.
3. Da li percepirate svet kao loše mesto?
Prirodno je da želite da zaštitite svoje dete od „stvarnog sveta“. Međutim, on nije satkan od duge i jednoroga, stoga će vaše dete kad tad morati da se suoči sa realnošću.
Sa druge strane, ukoliko usadite u dete strah od sveta postoji veći rizik da će ono razviti depresiju, fobije kao i suicidalne ideje, prema istraživanjima iz „Journal of positive psychology“ magazina.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
