Kako „woke“ generacija („generacija budnih“) vodi put ka nekom novom svetu.
Nakon što je jedan od najbogatijih najuticajnijih ljudi na svetu optužio „woke virus“, kako ga je nazvao, za činjenicu što je njegov najstariji sin promenio pol, te ga proglasio mrtvim, svi su se zapitali koji je to „virus“ u pitanju i šta sve to znači. Zapravo, Ilon Mask je govorio o uticaju „generacije probuđenih“, koju smatra odgovornom za sinovljevu odluku, a zakleo se u jedno:
„Zavetovao sam se da ću uništiti virus probuđene svesti nakon toga“ rekao i dodao, „pravimo neki napredak.“
U podkastu Džoa Rogana, on je jednom rekao da je transrodnost „zaraza“ i da se može uporediti sa „satanističkim ritualnim zlostavljanjem“. Ilon Mask koji je uneo mnoge izmene i zabrane na Tviteru i preimenovao ga u „X“ tvrdi, da se taj proces sprovodi na deci „koja su daleko ispod uzrasta saglasnosti“ i rekao je da se slaže sa mišljenjem da bi svi koji promovišu ovu praksu trebalo da idu u zatvor.
Ko su „probuđeni“?
Pojava ovog fenomena jedna je od karakteristika kulture mladih. Nekada su to bili hipici 60-ih, grandž pokret 90-ih, generacija bejbi-bumera, milenijalci, i nešto modernije generacije Zed, hipsterski pokret, i mnogo, mnogo drugih…
Oni su jedina generacija koja je potpuno odrasla u digitalnoj eri. Suštinski se vode progresivnim uverenjem u želji da stvore pravednije društvo. Izraz „probuđeni“ odnosi se na svest o društvenim nepravdama i nejednakostima sistema koje postoje u društvu. Pripadnici ove grupe često su strastveni zagovornici LGBTQ+ prava, pitanja kao što su rasna pravda, klimatske promene i rodna ravnopravnost.
Oni odbacuju tradicionalne predstave o moći i privilegijama, i umesto toga cene različitost, inkluzivnost i društvenu odgovornost. Jedna od glavnih karakteristika ove generacije je njihova upotreba društvenih mreža kao platformi za aktivizam.
„Probuđena generacija“ stremi napretku ka inkluzivnijim društvima, zalažući se za jednaka prava i mogućnosti marginalizovanih grupa. To se na delu može videti kroz njihovu podršku pokretu „Black lives matter“ – ovaj pokret skrenuo je pažnju na problem rasizma u Americi, a zatim se proširio i na Englesku i mnoge zemlje u Evropi, u kojima je došlo do reforme policije i prihvatanja odgovornosti.
Stvorili „kulturu poništavanja“
I pored dobrih namera za širenje svesti, ovaj pokret naišao je na žestoke kritike zbog promocije takozvane „cancel culture“ („kulture zabrane ili poništavanja“). Kultura poništavanja upoređena je sa mafijaškim mentalitetom, gde se sve što nije u liniji sa njihovim načelima uništava, putem cenzure, brisanja istorije, blokiranja. I dok su i druge generacije svedočile raznim durštvenim nepravdama, govoru mržnje, rasizmu, se**sističkim idejama, imali su tendenciju da krivicu svale na „pokvareni“ sistem.
Pročitajte još:
