Teslin cybertruck: Hm, kako ga je voziti?

Za potrebe ove recenzije, hajde pre svega da zaboravimo šta god da mislimo o Elonu Musku. Ovako neobičan kamionet to zaslužuje. Samo vozilo ne treba predstavljati: kompanija Tesla Inc. prikuplja depozite od 2019. godine i počela je da isporučuje kamionete u novembru. U kompaniji nisu saopštili koliko ih je, ali znamo da ga ima muž Serene Williams, kao i Pharrell Williams. 

Suprotno standardnoj praksi većine proizvođača automobila, Tesla nije ustupila kamionet zarad medijskih recenzija. Tako da sam ga iznajmila od Jamesa Van Croftona, agenta za nekretnine koji ga je oglasio na platformi za iznajmljivanje automobila Turo. Dvadeset četiri sata i 1.391 dolar kasnije, mogu da kažem da me je Teslina oda brutalizmu iznenadila i oduševila dok sam se vozila po Los Anđelesu. Dok sam pažljivo testirala „cybertruck“ – nisam ga izvela na gradilište, niti sam ga koristila za vuču broda – delovalo je da su njegove okretne performanse i promišljen enterijer fascinantna suprotnost njegovom grubom dizajnu. James je ostavio AVD verziju kamioneta od 76.390 dolara ispred moje kuće u Holivudu u petak ujutro.

Svidelo mi se kako se trake svetala na prednjoj i zadnjoj strani poklapaju sa minimalističkim dizajnom karoserije i, začudo, to što se ta stvar kotrlja na točkovima od 50 centimetara. Toliko skupih vozila ovih dana ima varijante od 55 i 58 centimetara, ali manji točkovi na „cyberu“ su dobro rešenje. Veći točkovi, ako ih izaberete, mogli bi učiniti da izgleda još gluplje nego što već izgleda; takođe, njihova dodatna veličina i težina mogu smanjiti domet vožnje.

Da biste otvorili vrata, morate pritisnuti neprimetno dugme skriveno u visini ramena na B stubu (James je morao da mi pokaže gde se nalazi). Kada sam ušla, našla sam se u spokojnom okruženju. Kao i u drugim Teslinim vozilima, nema dugmadi na instrument tabli koja se prostire širinom kabine, presečenoj samo kontrolnim ekranom od nešto manje od 47 centimetara i duguljastim ali elegantnim volanom. Moj prvi utisak? Nije loše. Naravno, kabina vozila poput onih Mercedes-Benza deluje znatno luksuznije, a „cybertruck“ nema napa kožu koja se obično nalazi u vozilu ove cenovne kategorije. Ipak, čist, moderan dizajn enterijera i te kako doprinosi osećaju kvalitetne izrade.

Konzola između prednjih sedišta služi kao skladište i naslon za ruku, ali pošto su stvari kao što su kontrola klime i zvuka, kao i menjač, ugrađene u ekran računara, a plafon je masivna staklena ploča, kabina je prostrana. Pretinac za rukavice klizi i nudi dovoljno prostora za laptop; dva držača za čaše su minimum koji bi mi trebao u kamionetu. Poželela sam da imam pravo dugme koje mogu pritisnuti kako bih aktivirala vozilo; korišćenje ekrana bez makar taktilnog povratnog signala za menjanje brzina nije ni najbrži ni najintuitivniji način da se vozilo pokrene. James mi je ukazao na to da, ako mi se ne sviđa menjanje brzina putem ekrana, takođe mogu koristiti ikone za selektovanje koje se nalaze iznad, blizu unutrašnjeg retrovizora, ali još ni sam nije shvatio kako da ih koristi. Nekoliko puta sam ih pritisnula, ali nisam dobila očekivani rezultat, pa sam nastavila da menjam brzine preko glavnog ekrana instrument table – pritiskanje ikonica iznad mi se činilo nezgrapnijim od alternativnog rešenja.

James mi je dao crni ključ nalik kreditnoj kartici koji koristi Tesla, koji sam stavila na prednji deo centralne konzole. To je pokrenulo vozilo. Stavila sam nogu na kočnicu i na ekranu kontrolne table pomerila kursor sa N na D, zatim sam nežno pritisnula pedalu gasa. Odlepljivanje! Tako velika zver koja elegantno klizi napred bez zvuka bila je veoma kul.

Izvor: Printscreen/Youtube Vehicle Virgins

Dan

Moj plan je bio da koristim „cybertruck“ za uobičajeni dan u Los Anđelesu: jutarnja kafa, fotografisanje, ručak u zapadnom Holivudu i neki popodnevni poslovi koji se završavaju saunom i večerom u petak uveče.

Jedva da sam napustila Holivud kada sam naučila prvo pravilo „cybera“ – ako ste stidljivi, nemojte da ga vozite. Bićete primorani da o njemu razgovarate sa bezbroj nepoznatih ljudi. Ovaj primerak podstiče strasti do nivoa nepromišljenosti. Čekala sam kafu u mojoj lokalnoj kafeteriji, a više odraslih muškaraca na Holivud bulevaru je utrčalo u saobraćaj da bi ga slikalo. Nasmejala sam se i mahnula, a onda se brzo povukla. Pre kofeina, bilo bi bolje za sve nas da se ne angažujem dalje.

Zatim sam se odvezla u centar grada, klizeći kroz saobraćaj u prijatnoj tišini koja je delovala potpuno elitistički. Svidela mi se lakoća upravljanja i neočekivana glatkoća regenerativnog kočenja. Taj volan ovalnog oblika koji je zaobljen na ivicama, delovao je ergonomski, kao prirodni produžetak ostatku kamiona. (Nije slučajno da F1 automobili imaju i pravougaone volane – dizajn radi). Postavljanje kontrola za indikatore smera i detalji poput jednog brisača bili su mnogo manje očigledni. Morala sam da ih lovim. Bilo je iritantno.

„Cybertruck“ ima visinu 179 centimetara i dužinu 568 centrimetara, a uzdignut je od tla više od 43 centimetra. Ljudi su zurili. Bilo je zabavno videti ih kako određuju sopstvenu visinu u odnosu na visoki „cybertruck“. Visok skoro dva i po metra na najvišem delu, nije tako velik kao UPS kombi, ali je visok kao prosečan minibus za sedam putnika. Skenirala sam horizont kao Charlize Theron u ulozi Furiose u filmu “Mad Max: Fury Road”. Zaustavite me ako počnem da pričam o brijanju glave…

Parkirala sam u centru grada u blizini koncertne dvorane Walt Disney, metalne planine koju je dizajnirao Frank Gehry i koja je izgledala kao skrojena za ugaonu strukturu kamiona. Građevinski radnik je naglo zaustavio svoj kamionet na ivičnjaku – bez upozorenja, naravno, ovo je Los Anđeles – i iskočio dok sam ja fotografisala. Njegov entuzijazam je bio simpatičan, ako već nije njegova vožnja.

Obrtaji

Zatim je trebalo nešto da pojedem. Chateau Marmont ima najlepšu baštu u gradu, čak i ako nema najprivlačniju hranu, pa sam se uputila tamo.

Vozila sam druga velika vozila na struju, kao što su „hummer EV“, „kia EV9“, „rivian R1T“ i „rolls-royce spectre“. Očekivala sam da će kamion težak skoro tri tone i sa 600 konjskih snaga približiti njihov osećaj snažnim potiskom, glatkim ubrzanjem i efikasnim regenerativnim kočenjem, i to se i desilo. Vozilo je jurilo napred poput svemirskog broda, nadmašujući druge automobile zahvaljujući trenutnom ubrzanju, karakterističnom za momentalni obrtaj. Važno je napomenuti da „cybertruck“ ima znatno manju težinu u poređenju sa „hummerom“ teškim 4,2 tone, a otprilike istu težinu kao električni „ford F-150 lightning“, koji je težak 3,12 tone.

Vazdušni oslonac koji se može podići za 30,5 centimetara (dostupno dodirom ikonice na ekranu) učinilo je da se osećam potpuno odvojeno od puta. Ne preporučujem vožnju kroz gust saobraćaj ili oštro kočenje. Sa dužinom od skoro 5,8 metara, tesni uglovi, krivine i zaokreti na putu zahtevaju pažljivu vožnju. Neću ni da počinjem o parkiranju ovoga kod kuće: ostavila sam ga na ulici preko noći jer nije stao u moj prilaz. Pretpostavljam da bi vozilo bilo preveliko za neke kućne garaže.

Ali razlikovao se od ostalih taktilnim, okretnim upravljanjem i pri malim brzinama, svojom suptilnom pokretljivošću. Tamo gde neki veliki kamioneti deluju nezgrapno probijajući se kroz parkinge, „cybertruck“ nije stvarao takav stres. Pravi test je bio dolazak u Chateau, gde sam dala ključ karticu osoblju i rekla jednom od zaposlenih da se snađe (izvini, Ray!). I čovek i kamionet su se uspešno nosili sa parkiranjem u poznato skučenom prostoru podzemne garaže. Zasluga ide Rayu i njegovom četvorodecenijskom iskustvu rada u Chateau – i upravljanju zadnjim točkovima „cybertrucka“. Vidljivost tokom vožnje i parkiranja ostaju uglavnom nepromenjeni čak i usled pojave nagle linije krova i bočnih stubova. Kamera koja služi i kao retrovizor za vožnju u rikverc zahteva malo navikavanja, ali je efikasna.

Posle ručka, kada sam se nakratko zaustavila u Home Depotu, čulo se škljocanje miliona telefonskih kamera dok sam tražila parking mesto. Da li se slavne ličnosti tako osećaju? Ja ću proći. Petnaest minuta kasnije, brzo sam hodala i gurala kolica da bih natovarila saksiju i palmu u zadnji deo. Onda sam se udaljila. Bilo je previše muškaraca koji su čeznuli da zagledaju unutar vozila.

Većina je imala pozitivne komentare, ali će vam trebati debela koža ako ga imate, posebno ako objavite fotografije na mrežama gde su trolovi posebno toksični. „Cybertruck“ podjednako izaziva i grimase i aplauze. „Izgleda kao kriza srednjih godina“, rekao mi je moj prijatelj obučen u Gucci u bašti dok smo trebili cezar salatu. „Bar izgleda zanimljivo“, rekao je jedan od mojih kritičnijih prijatelja dok smo kretali na večeru. „Nije kao svi oni drugi kamioneti.“

Obojica su u pravu.

Kasnije te noći sam se vozila kući uživajući u dvobojnom kožnom sedištu i zadovoljstvu dobročinitelja sa više od 300 kilometara dometa i dalje na bateriji. Tesla tvrdi da ima doseg od 550 kilometara sa jednim punjenjem; vožnja u stvarnom svetu će to smanjiti za 20 odsto ili više, prema Jamesu, a i mojim procenama. Punjenje na „superchargeru“ će dodati do 220 kilometara za 15 minuta, kažu u kompaniji. Ali rezultati se mogu razlikovati. Standardna kućna utičnica dodaje oko 3,2 kilometara na sat, kaže vlasnik James.

Performanse

Na papiru „cyber“ se dobro takmiči sa drugim električnim kamionetima u svom rangu. Ima teretni kapacitet od 1.133 kilograma, nosivost pri vuči od 4.989 kilograma i više od 3.400 litara ukupnog teretnog prostora. Ima 928 Nm obrtnog momenta – to je više od „ford F-150 raptora“. Maksimalna brzina je 180 km/h; ubrzanje 0 – 100 km/h je 4,1 sekund. (Kod sledeće varijante visokih performansi nazvane „cyberbeast“ to će biti 2,6 sekundi, obećava Musk.)

Moje sitnice nisu bile ni blizu popunile ukupnih 183 sa 122 centimetra teretnog prostora, a kamoli dodatni prostor za odlaganje u prednjem prtljažniku, na krovu i u ormariću za opremu skrivenom ispod teretnog prostora. James mi je rekao da sam prva osoba koja je iznajmila njegov „cybertruck“ i ukazao na neke manje tragove na kompozitnom teretnom prostoru; takođe me je zamolio da ga ne vozim van puta. Moj utisak je da će, sa svojim svetlim unutrašnjim detaljima i sklonosti da pokazuje prljavštinu i ogrebotine, brzo izgledati oštećeno pri redovnom korišćenju, posebno ako imate kućne ljubimce ili ga koristite za projekte unapređenja doma. Treba da napomenem da ga je moj pas, četvorogodišnja Willow, rase nemački ovčar, obožavala. Skočila je na trosed na zadnjem sedištu i odmah zaspala.

Izvor: Printscreen/Youtube Vehicle Virgins

Neobičnosti

Čitala sam izveštaje o lošem kvalitetu izrade, čak i o preuranjenoj koroziji. (Brzi podsetnik: nerđajući čelik znači „otporan na rđu“, a ne „nikada ne rđa“.) Problemi sa kvalitetom izrade mogu postojati, ali nisam primetila neujednačene bočne panele karoserije, čak i ako su neki rubovi kamioneta bili toliko oštri da su zakačili nekoliko vlakana sa nečega što je izgledalo kao peškir ili krpa za pranje. James je pomenuo da su kamionetu već bile potrebne neke manje popravke otkako je stigao krajem januara (labav šraf na vratima i retrovizor koji je trebalo zategnuti). Dugoročni kvalitet „cybertrucka“ ostaje neproveren.

Oprema ima svoje neobičnosti. Automatski poklopac za tovarni prostor koji se može zaključati dolazi standardno, što je odlično za obezbeđivanje dragocenosti, ali kada je podignut, potpuno blokira vidljivost u retrovizoru. (Prethodno pomenuta kamera retrovizora adekvatno kompenzuje mrtvu tačku.) Preterani režim rada „sentry“ koji drži automobil zaključanim sprečio je brz pristup više puta dok sam pokušavala da uđem unutra nakon što sam se udaljila sa ključem u džepu. Ubrzo sam shvatila da moram da koristim karticu sa ključem da otključam vozilo sa vozačeve strane, inače se ne bi otvorilo.

Prostor za glavu na zadnjem sedištu je umanjen zbog nagiba krova, a način na koji čelične strane skupljaju otiske prstiju i mrlje je najgora noćna mora za opsesivno-kompulzivne ličnosti. Čišćenje je kao kada pokušavate da uklonite pseću dlaku sa kaputa. To je dosadan zadatak i uvek postoji nešto što ste propustili. Brzo izgleda neuredno, narušavajući izgled celog vozila.

Ništa od ovoga nije uticalo na moju fascinaciju neočekivanom dihotomijom ove mašine koja izgleda tako prefinjeno iza volana. Subotnje jutro je došlo prebrzo. Probudila sam se rano, bez alarma, i izašla napolje. Morala sam da popijem još jednu kafu pre nego što sam Jamesu vratila ključ.

Dodatno pojašnjenje: Kada će biti dostupan u Adria regionu? 

Vozilo nije na prodaju u Evropi. Već u osnovnoj varijanti teži više od tri tone, što znači da bi zajedno s putnicima (bez tereta) već premašio masu od 3,5 tona. Za to bi vam trebao vozački ispit C1 kategorije (za vozila od 3,5 do 7,5 tone).

Pitanje je i bi li vozilo zbog oštrih rubova zadovoljilo strože evropske standarde u slučaju sudara s pešacima ili biciklistima.