Kikindski ratari pamtiće leto 2022. godine po ekstremno visokim temperaturama i slabim prinosima

Ratari na severu Banata 2022. godinu neće pamtiti po lepom. Tome su najviše doprineli loši prinosi prouzrokovani ekstremno visokim temperaturama i danima bez padavina u vremenu kada je kiša bila neophodna.

Kikindski poljoprivrednici najgore su prošli sa kukuruzom, s obzirom na to da je na većini parcela rod potpuno izostao, dok je situacija sa suncokretom bila donekle bolja. Imajući u vidu sve parametre, paori na severu Banata najbolje su prošli sa pšenicom od koje su najmenje očekivali.

– Pšenica nam je podbacila nekih 50 procenata, a na kraju imajući u vidu šta se sve desilo, bila je kultura kojom smo smo nakon svega bili najzajdovoljniji. Suncokret koji smo proizveli je podbacio oko 70 procenata, dok smo sa kukuruzom imali stoprocentne gubitke – kaže Dejan Šerbedžija, poljoprivrednik iz Mokrina.

Cena je, kažu poljoprivrednici, tokom godine bila solidna, ali je problem bio što su ambari bili prazni, pa su bili prinuđeni da kreditima rešavaju situaciju sa nadolazećim radovima koji su sledili.

– Lično sam zadovoljan otkupnom cenom, ali nije dobro jer smo imali prazne čardake što nismo mogli nikako da nadomestimo. Robu smo prodali odmah. Bila su neophodna ponovna ulaganja za setvu pšenice koja je bila najskuplja do sada – dodaje Šerbedžija.

Severni Banat ostao je region sa vrlo slabim padavinama, čak i u periodu kada je trebalo započeti setvu pšenice.

– Pšenica je zasejana po lepom vremenu, vlage je bilo nedovoljno za nicanje, pogotovo pšenice iz kasnije setve, ali one iz ranije setve su imale vlagu da niknu, tako da je tu bilo problema sa visokim temperaturama i aktivnošću insekata – podsetio je Aleksandar Pap iz Poljoprivredne stručne službe Kikinda.

Na području Kikinde proletos je kukuruzom bilo zasejano preko 30.000 hektara, pod suncokretom se našlo više od 19.000, dok je pšenica skinuta sa više od 14.000 hektara. Imajući u vidu vrlo nepredvidive vremenske uslove, kikindski ratari veće površine u 2023. godini posvetiće šećernoj repi i sve popularnijoj uljanoj repici.

Pročitajte još:

U Srbiji za nepunih pet godina osnovano više od 1.100 novih zadruga

SRBIJA – Od kada je 2015. usvojen Zakon o zadrugama, broj ovih organizacija je u porastu. Tome je posebno doprineo program Ministarstva za brigu o selu „500 zadruga u 500 sela“ koji se sprovodi poslednjih pet godina. U tom periodu osnovano je više od 1.100 novih zadruga, što je, kako ocenjuju nadležni, podatak za Ginisa. […]

Opširnije

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.