SRBIJA – Od kada je 2015. usvojen Zakon o zadrugama, broj ovih organizacija je u porastu. Tome je posebno doprineo program Ministarstva za brigu o selu „500 zadruga u 500 sela“ koji se sprovodi poslednjih pet godina.
U tom periodu osnovano je više od 1.100 novih zadruga, što je, kako ocenjuju nadležni, podatak za Ginisa. I u 2023. godini budžetom je predviđeno 500 miliona dinara za njihovo unapređenje i tehnološki razvoj.
Zemljoradnička zadruga „Beška”, osnovana je 1952. godine i od tada se prolazeći kroz različite političko-ekonomske sisteme, od državnog socijalizama, preko samoupravljanja i tranzicionog perioda do liberalnog kapitalizma, suočavala sa brojnim izazovima.
– Od osnivanja do 1974. naša zadruga je bila nosilac poljoprivrede u selu, favorizovana od strane države kroz kreditno finansiranje i tržišni nastup. Međutim, u periodu od 1974. do 1990. u udruženom radu izgubila je autonomiju, podeljena je na OOK i OUR i doživljava stagnaciju – kaže Dragan Lončar, direktore ZZ „Beška” iz Beške.
Zakon o zadrugama 1990. omogućio je izlazak iz tog sistema, autonomiju, slobodan nastup na tržištu, ali i problem sa imovinom koju su zadrugari stvorili u proteklom periodu svojim radom i poslovanjem. Dragan Lončar ističe da borba za zadružnu imovinu traje i danas iako je zakon iz 2016. vrlo precizan.
– Toliko traje i borba za poverenje zadrugara koji su više puta prevareni. Naime, oni su udružili sredstva za fabrike mineralnih đubriva, dečje hrane, a u privatizaciji istih su preskočeni i zaboravljeni – naveo je Lončar.
Ističe da je svaki period kroz koji su prošli imao svoje specifičnosti.
– Uslovi poslovanja su neuporedivi, tako da je teško reći koji je bolji. Kao što sam rekao, do 1974. država je favorizovala zadruge i zadrugarstvo u odnosu na individualni sektor, da bi ih devedesetih godina potpuno zaboravila, prepustila stihijskom tržištu i pljačkaškoj privatizaciji – rekao je Lončar.
Trenutno ova zadruga ima 49 zadrugara. U poslednje vreme koristila je podsticaje države za nabavku mehanizacije i za subvencionisanje kamata pri kreditiranju. Iako su uslovi za rad zadruga poslednjih godina mnogo bolji, problemi u ovoj oblasti su, objašnjava Lončar, brojni.
– To su neregulisani imovinski odnosi, dugi sudski procesi, rad katastra, nerazumevanje specifičnosti zadrugarstva u poreskoj politici i računovodstvu… Zadruge se mogu ojačati ne pojedinačnim davanjima nego sistemskim merama, pre svega, poreskim, carinskim, kreditnim… – navodi Lončar.
U narednom periodu ZZ „Beška” planira povećanje tehničke opremljenosti, kadrovsko jačanje, tehnološki napredak, efikasniji nastup na tržištu, povećanje motivacije za zadrugare i zaposlene, kao i širenje delatnosti van poljoprivrede.
– Novo vreme traži nove relacije i organizaciju, motivaciju, tržišni nastup, borbu sa konkurencijom koja se danas bavi poljoprivredom, a stvorila je kapital u drugim granama kao što su bankarstvo, naftna privreda, IT sektor… Prednosti zadrugarstva su ugovorena proizvodnja, sigurna realizacija i naplata, stručna pomoć, učešće u raspodeli dobiti, administrativna pomoć u svim sferama, standardizacija proizvodnje, ujednačen kvalitet proizvoda, veće marže i rabati nego kod pojedinačnih nastupa – objašnjava Lončar.
Za razliku od zadruge u Beški, ZZ „Agročoka” osnovana je pre tri godine.
– Uz sugestije Zadružnog saveza Vojvodine prepoznali smo prednosti udruživanja i vidimo svetlu budućnost u zadrugarstvu. Naša zadruga ima sedam članova i oko 40 kooperanata. Najveći benefiti su u tome što zajedno nastupamo prilikom nabavke inputa i prodaje gotovih proizvoda i na taj način ostvarujemo mnogo bolje uslove. Mislim da su zadruge u Srbiji na dobrom putu i da je potrebno samo da se uvećaju budžeti postojećih konkursa – kaže Miloš Petrović, direktor ZZ „Agročoka” iz Čoke.
– Mi smo do sada koristili pomoć Ministarstva za brigu o selu za nabavku osnovnog stada. Kupili smo 34 junice i zasnovali proizvodnju 2019. godine. Danas naša farma broji 140 grla i mislim da smo dobar primer racionalnog korišćenja podsticaja. Planiramo ulaganja u proširenje objekata za smeštaj životinja, objekata za skladištenje žitarica i stočne hrane i sisteme za navodnjavanje – dodaje on.
I dok su se u prve dve decenije tranzicije privrede zadruge masovno gasile, poslednjih godina sve je više onih koji se odlučuju na udruživanje.
– Trenutno u Vojvodini imaju 463 aktivne zadruge, od kojih je više od 95 odsto iz delatnosti poljoprivrede. U ovom delu zemlje poljoprivrednici se tradicionalno najlakše udružuju u oblasti ratarstva, što je i očekivano, imajući u vidu da ratarstvo dominira u proizvodnoj strukturi u poljoprivredi, pri čemu postoji i izuzetno duga tradicija zadružnog organizovanja u ovoj oblasti – kaže Jelena Nestorov Bizonj, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine.
Pored ratarstva, u poslednjoj deceniji sve je prisutniji trend udruživanja i kod proizvođača voća i povrća.
– U kvantitativnom pogledu, zadruga imamo u proseku dovoljno, a sada je potrebno unapređivati njihov kvalitet rada – ističe Jelena Nestorov Bizonj.
Da bi se zadrugarstvo dodatno razvijalo potrebno je, kaže, bolje prepoznavanje specifičnosti zadruga kao organizacionog oblika u različitim propisima i merama ekonomske politike u poljoprivredi.
– Potrebna je kvalitetnija agrarna politika koja uvažava potencijale zadruga za poboljšanje ekonomskog položaja poljoprivrednika i poljoprivrede u celini. Poreska politika je jedna od oblasti gde su potrebne značajne promene koje bi uvažile specifičnosti zajedničke proizvodnje između zadruge i zadrugara, što sada nije slučaj – smatra predsednica Zadružnog saveza Vojvodine.
Kroz politiku podsticanja zapošljavanja u zadrugarstvu mnogo bi se doprinelo unapređenju rada zadruga, ali i zapošljavanja u seoskim sredinama, u kojima većina zadruga posluje, smatra Jelena Nestorov Bizonj.
– Podsticanje investicija u zadrugarstvu kroz posebne programe najviše doprinosi razvoju zadruga i njihovim potencijalima. Do sada je jedino Ministarstvo za brigu o selu na navedeni način prepoznalo potencijale zadrugarstva, kroz konkurse koji su bili namenjeni isključivo zadrugama za investiciona ulaganja – što je odličan primer koji bi u svojim delatnostima trebalo da slede i druga ministarstva – ističe Jelena Nestorov Bizonj.
Nepoverenje u zadruge je, tvrde upućeni, sve manje.
– Ako i postoji, najčešći razlozi nepoverenja su neznanje ili pogrešne predstave o potencijalima i mogućnostima zadrugarstva i zadružnog organizovanja. Inače, nema logičnog opravdanja da se bilo koji oblik organizovanja „sumnja“, a naročito danas kada su lako dostupne sve informacije o mogućnostima i načinima organizovanja u zadruge, kao i druge oblike organizovanja – kaže Jelena Nestorov Bizonj.
Jedna od zabluda je to što neki savremene zadruge u Srbiji povezuju sa socijalističkim konceptom zadrugarstva, pogotovu iz posleratnog perioda seljačkih radnih zadruga, navode u Ministarstvu za brigu o selu.
– A zablude nastaju tamo gde nema činjenica. Mnogi „ne vide“ činjenicu da je posed u Srbiji mali i usitnjen. A zadrugarstvo je upravo dobitna kombinacija koja donosi boljitak malim i usitnjenim poljoprivrednim gazdinstvima. Neki još uvek ne mogu da shvate da zadrugar zadrugaru i jedna zadruga drugoj nisu konkurencija, nisu rivali, već su partneri koji jedni drugima donose dobro – poručuju iz Ministarstva za brigu o selu.
Ovakav oblik organizovanja dominira u Evropi.
– Evropa je „kolevka“ zadrugarstva i zadružno organizovanje poljoprivrednika tradicionalno postoji i opstaje na ovom kontinentu. Zadruge iz delatnosti poljoprivrede su značajni činioci na tržištu poljoprivrednih proizvoda u većini evropskih država. Zakonodavna regulativa o zadrugarstvu je različita po pojedinačnim državama, ali organizacioni oblik zadruge je svakako najčešći oblik privrednog organizovanja poljoprivrednika u cilju zajedničkog nastupa na tržištu – objašnjava predsednica Zadružnog saveza Vojvodine.
Većina evropskih država, dodaje, pored poljoprivrednih, odnosno zemljoradničkih zadruga, ima bolje razvijeno zadrugarstvo u drugim delatnostima, naročito uslužnim, u odnosu na Srbiju, gde ubedljivo dominiraju poljoprivredne zadruge.
Da je zadrugarstvo bitno prepoznala je i država. Na inicijativu Ministarstva za brigu o selu pokrenut je projekat „500 zadruga u 500 sela”.
U Ministarstvu kažu da je veoma bitno što se u Srbiju vratio duh zadrugarstva, davno izgubljeno poverenje u udruživanje.
– Istorija zadrugarstva posle Drugog svetskog rata obiluje eksperimentima, usponima i padovima. Zadruge su praktično nestale donošenjem Zakona o udruženom radu, kada su izbrisane čak iz nomenklature. Utopile su se u radne i složene organizacije udruženog rada, koje su kasnije privatizovane zajedno sa svojom zadružnom imovinom – navode u Ministarstvu.
Početak vaskrsa zadrugarstva dogodio se, kažu, 2017. godine kada je ministar za regionalni razvoj Milan Krkobabić u saradnji s Akademijskim odborom za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, na čijem je čelu akademik Dragan Škorić, pokrenuo program revitalizacije zadrugarstva u Srbiji pod nazivom „500 zadruga u 500 sela”.
Malo ko je tada verovao u uspeh te „nemoguće misije”, jer se do 2017. godine gasilo oko stotinu zadruga godišnje. Rezultati oživljavanja zadrugarstva daleko nadmašuju očekivanja tadašnjih malobrojnih optimista: za nepunih pet godina u Srbiji je osnovano više od 1.100 novih zadruga! To je podatak za Ginisa, kažu u Ministarstvu.
U periodu od 2017. do 2021. Srbija je programom podrške razvoju zadrugarstva dodelom bespovratnih sredstava za unapređenje poslovanja i tehnološki razvoj zadruga pomogla 207 zadruga širom Srbije, uključujući i Kosovo i Metohiju. Dodeljeno je ukupno 2,198 milijardi dinara, što je 18.697.720 evra. Takav primer sistemskog i sistematičnog – višegodišnjeg podsticaja zadrugama nezabeležen je u novijoj istoriji Srbije.
Bespovratna sredstva, do petnaest miliona dinara, dobile su 82 stare zadruge, dok je podsticaje države, do sedam i po miliona dinara, dobila 121 nova zadruga.
Od 207 zadruga koje su dobile podsticaj države, 63 su iz pet okruga nerazvijenog juga Srbije (30,29 odsto), 81 u centralnoj Srbiji (39,13 procenta), u Vojvodini 60 (28,85 odsto) i tri na teritoriji naše južne pokrajine Kosovu i Metohiji.
– Veoma je ilustrativan podatak da je na konkursima do sada podneto čak 1.048 zahteva – navode u resornom ministarstvu.
Bespovratna sredstva najviše su korišćena za proizvodnju ratarskih kultura – 37 zadruga, na drugom mestu je podizanje višegodišnjih zasada u voćarstvu i vinogradarstvu – 34, za zapat stada ovaca, koza i steonih junica – 32 zadruge, koliko ih je i u oblasti prerade voća. Slede ulaganja u: pčelarstvo (19), proizvodnju povrtarskih kultura (17), preradu voća (14), proizvodnju lekovitog bilja, preradu ratarskih proizvoda (po 6 zadruga)…
Dosadašnje kontrole pokazuju da su sredstva namenski korišćena.
– Prema našim saznanjima, zadruge koje su dobile podsticajna sredstva aktivno rade. Zadruge dostavljaju izveštaje o namenski uloženim sredstvima. Posebno je važno da su lokalne samouprave, prema potpisanom ugovoru, u obavezi da obaveste Ministarstvo za brigu o selu ako primete da je došlo do nenamenskog trošenja sredstava ili otuđenja imovine, opreme, mehanizacije… stečenih po osnovu konkursa – kažu u Ministarstvu za brigu o selu.
Članovi Komisije obilaze zadruge i prate njihov rad. To rade i ovlašćeni predstavnici opština i gradova, a zadružni savezi, takođe, proveravaju funkcionisanje svih zadruga, pa i tih koje su dobile sredstva od države, u okviru svojih redovnih revizija.
– Do sada nisu zabeleženi primeri zloupotreba u korišćenju sredstava – kažu u Ministarstvu za brigu o selu.
U Vojvodini trenutno postoje 463 zadruge iz 468 naseljenih mesta. To je, prema tvrdnjama nadležnih, veoma razgranata mreža i primer za Evropu i svet. Ovo ne iznenađuje, jer je Vojvodina region sa istorijski dugom tradicijom udruživanja. Na današnjoj teritoriji AP Vojvodine, vojvođanski Slovaci su 1846. godine osnovali treću zadrugu u svetu i to samo dve godine posle prve koju su formirali rodždelski tkači, pored Mančestera.
U centralnoj Srbiji je trenutno 3.000 aktivnih zadruga, od ukupno 5.000 „na papiru”. Najviše ih ima u Mačvi, Pocerini, Rasinskom okrugu…
I u narednoj godini planiran je nastavak podsticanja razvoja zadrugarstva.
– Budžetom za 2023. godinu opredeljeno je petsto miliona dinara za unapređenje poslovanja i tehnološki razvoj zadruga. Veoma je bitno da postoji jasno izražena politička volja i opredeljenje predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i Vlade Srbije da se zadrugarstvo stalno unapređuje – poručuju iz Ministarstva.
Novi program je u fazi izrade, a na njemu rade stručnjaci Akademijskog odbora za selo SANU sa akademikom Draganom Škorićem na čelu i zadružni savezi. Zadrugari će imati priliku da na javnoj raspravi svojim predlozima ocene i dopune program.
– Zadruge su siguran oslonac u nastojanju da se obezbedi egzistencija – sigurna i redovna zarada. Motivi su jasni: udruženi lakše i jeftinije nabavljaju sirovine i repromaterijale, a efikasnije i brže prodaju velike količine robe. Zadruge prvenstveno jačaju ekonomsku poziciju i zadrugara i kooperanata i zaposlenih u zadrugama. I, naravno, standard njihovih porodica – navode u Ministarstvu.
Ističu da zadruge brže uvode nove tehnologije, lakše prelaze na intenzivne načine proizvodnje, a u kriznim vremenima su pouzdan stub u proizvodnji hrane.
Udruživanje u zadruge je svetski trend. Oko milijardu ljudi na našoj planeti je udruženo, a oko tri milijarde direktno ili posredno ima neki boljitak od rada zadruga. U Nemačkoj, na primer, najjačoj ekonomiji Evropske unije, svaki četvrti Nemac je član zadruge.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
