BEOGRAD – Profesor Nenad Kecmanović ocenio je danas da je poseta predsednika Turske, Redžepa Tajpa Erdogana, veoma značajna za Srbiju, uzimajući u obzir trenutak i kome se dešava.
„Poseta predsednika Erdogana za Srbiju, inače, znači dosta, a pogotovo kada se u Beogradu još čita preteće pismo Olafa Šholca i Emanuela Makrona, u kome se ultimativno traže sankcije Rusiji i priznanje Kosova“, rekao je Kecmanović za Tanjug.
On je dodao da Erdogan dolazi bez uslovljavanja, a radi se o velikoj, moćnoj zemlji – ekonomski, vojno i politički.
„Erdogan koji se pokazao kao vešt državnik uspeo je da nađe prostor između najvećih igrača koji se u poslednje vreme sukobljavaju oko interesa na Zapadnom Balkanu.
On je ocenio da Turska radi u svom interesu i taj interes je prepoznala na Zapadnom Balkanu.
„Turska ima velike regionalne ambicije, a počinje od onoga nula sukoba i konflikata sa okruženjem i ide sa nekom vrstom „meke“ moći investicijama i kulturom“, kazao je Kecmanović.
Profesor je dodao da Turska to čini, s jedne strane, brojnim investicionim i trgovačkim aranžmani, a sa druge, nekom vrstom kulturnog angažovanja na ovim prostorima, poput obnavljanja nekih spomenika kulture iz osmanskog perioda, što ne nailazi uvek na simpatije na svim stranama.
„Činjenica je da su te investicije usmerene na područja gde Turska uživa posebne simpatije, s obzirom na neka minula vremena. To je sasvim prirodno i bitno je da dođe do podudaranja interesa, a sve je više tako, ne samo u Srbiji nego i u BiH, gde Erdogan igra ne manje značajnu ulogu „, ističe Kecmanović.
Kako navodi, turski predsednik „pokazuje jedno šire kontekstualno posmatranje političkih problema na ovom području – pre svega se misli na konflikt Beograd- Priština u Srbiji u BiH, Banjaluka – Sarajevo“ .
„Pokušava da te stvari uveže u širu regionalnu celinu što je, smatram, dobar i pametan pristup. Tako, recimo imate inicijativu koju je dao Milorad Dodik i koju je Erdogan oberučke prihvatio da se predsednik Srbije Aleksandar Vučić, Erdogan i predsednik Hrvatske, Zoran Milanović pojave kao neka vrsta medijatora u razgovorima u BiH između Bakira Izetbegovića, Dodika i Dragana Čovića“, naveo je Kecmanović.
Profesor je ocenio da se „tu događaju neke zanimljive stvari, jer muslimansko Sarajevo odbija inicijativu što je neočekivano, ako se uzme u obzir da je ta veza sa Turskom i Erdoganom za njih veoma značajna“.
Kecmanović je ocenio da će u prvom planu današnjih razgovora između Vučića i Erdogana biti KiM i pregovori, ali i pitanje odsnosa Banjaluke i Sarajeva istučući da je „to međusobno povezano“.
„Bošnjačka politika je sve više odbojna na sve inicijative koje dolaze, ne samo iz Banjaluke, nego i iz Beograda i neguju taj neki stereotip o agresorskom Beogradu i genocidnoj Banjaluci. Uporno, čak čini se, protiv svojih interesa odbijaju sve što im se nudi, pa tako, recimo, i autoput Beograd-Sarajevo koče na jedan diskretan način i to je juče u razgovorima u Sarajevu došlo do izražaja“, ocenio je Kecmanović.
On je dodao da u Sarajevu „od početka nisu oduševljeni tom idejom i više su to prihvatili pod uticajem Erdogana nego što su sami bili voljni“.
„Mislim da je to veliki Erdoganov uspeh na ovom području regionalnog povezivanja, iako postoje neprestano otpori. A s druge strane, bošnjačka politička elita mora da vodi računa o tome šta Erdogan kaže, jer je tamo populacija tradicionalno turkofilna“ kazao je profesor.
Upitan da li bi Erdogan mogao da bude posrednik u rusko -ukrajinskom sukobu, Kecmanović je odgovorio da je on i tu imao uspeha, a da je potvrda toga došla i od ruskog predsednika Vladimira Putina.
„Putin je na kraju rekao da svet treba da zahvali Erdoganu što su žitarice iz crnomorskih luka krenule. Imao je rezultata i očigledno je veoma motivisan, ne samo zbog uloge Turske, nego i lično, ohrabren rezultatima, on ide veoma ambiciozno u tom pogledu. Straseški, smatram, da on i Tursku i sebe u tom budućem polarizovanom svetu vidi kao jedan od tih polova verovatno, ne najvažniji ali jedan do bitnih faktora“, naveo je Kecmanović.
Na pitanje postoji li mogućnost da se Erdogan ponudi kao posrednik između Beograda i Prištine, Kecmanović je kazao da „može da postoji prepreka i razerva Beograda, jer je Turska priznala Kosovo“.
„Međutim, to što Erdoganu daje prednost u odnosu na druge potencijalne posrednike, pa i one koji se angažuju, to je da on ne ide sa gotovim rešenjima koja bi nametao sagovornicima, nego ide principom da sve mora da bude rešeno dogovorom aktera na terenu“, zaključio je Kecmanović.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
