VOJVODINA – Ako malo zavirimo u prošlost, teško je zamisliti nekadašnji radni dan bez domaćina na taljigama, koji žustro taljiga kroz čaršiju i širi miris sveže slame.
Taljige, poznatije pod nazivom zaprežna ili paorska kola, su u dalekoj prošlosti bile sastavni deo svakog zemljoradničkog domaćinstva. Danas ih pamtimo po pričama naših baka i deka, koji u svom dvorištu čuvaju još po koju taljigu, koja je u većini slučajeva načičkana cvećem.
Danas je nemoguće funkcionisati bez automobila, pogotovo ukoliko imate višečlanu porodicu ili putujete svakog dana na posao. Isto tako, poljoprivredno gazdinstvo krajem 18. veka, na prostoru Vojvodine, nije moglo funkcionisati bez jedne vrste taljiga. Međutim, one su nastale mnogo ranije.
Pojedina istraživanja tvrde da se ovo zaprežno vozilo koristilo još u 1. veku pre nove ere, sa poprilično zadovoljavajućim mehanizmom, s obzirom na period.
Već tokom 9. veka, taljige su počele da se koriste kao prevozno sredstvo. Nova konstrukcija imala je četiri točka, bila je mnogo pouzdanija i jača, samim tim i teža, dok je njihovo kvadrasto telo omogućilo stabilniji prevoz tereta i poljoprivrednih proizvoda.
Od tada, taljige su se proizvodile u različitim veličinama i oblicima, dok se mehanizam prilagođavao nameni, pa su tako taljige za prevoz putnika imale opruge između okvira.
Taljige su se pravili kolari, koji su uz pomoć kovača i drvostrugara izrađivali i sastavljali svaki deo nekadašnjeg prevoznog sredstva. Drvene delove su izrađivali kolari, najčešće od više vrsta drveta. Oni su nakon sastavljanja, taljige nosili kod obližnjeg kovača na okivanje, dok je završan posao odrađivao drvostrugar, koji se bavio možda najkreativnijim delom posla – struganjem, ukrasima i šarama.
Gornji deo taljiga sastojao se od prednjih i zadnjih šaraga, dvoje lotra, četiri levče i poda, dok se donji deo sastojao od prednjeg i zadnjeg trapa, spojenih dugom i oblom drvenom osovinom. Nalik današnjim automobilima, i paorska kola su imala poseban naziv za svoje delove.
Kada se osvrnemo na prošla vremena, prvenstveno primećujemo koliko zapravo brzo napredujemo i menjamo svet oko sebe. Međutim, važno je da ne zaboravimo od čega je sve počelo, na koji način su se snalazili naši preci i da je, za razliku od danas, bio potreban mnogo veći napor da se nešto stvori.
Ovaj tekst završićemo sa jednim poznatim stihom „Hej, haj, baš nas briga, vozamo se na taljiga“.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
