Svaki muškarac se u nekom trenutku života susretne s pojmom „uvećana prostata“. Statistika kaže da oko 60 odsto muškaraca starosti oko 50 godina, 80 odsto muškaraca starosti oko 60 godina i 100 odsto muškaraca starosti oko 70 i više godina pati od ovog problema.
Simptomi benignog uvećanja prostate (benigna hiperplazija prostate) utiču na kvalitet života muškaraca, ali lekari kažu da ne postoje veze između i eventualnog razvoja kancerogenih ćelija.
U ovom tekstu odgovaramo na pitanja šta je prostata, šta je uzrok uvećanoj prostati, kako se dijagnostikuje i leči ovaj najčešći problem u muškom reproduktivnom zdravlju.
Šta je prostata?
Prostata je žlezdano-mišićni genitalni organ muškaraca. Nalazi se ispod mokraćne bešike, okružuje deo mokraćne cevi. Zapravo, kroz postatu prolazi mokraćna cev, te njeno uvećanje može dovesti do niza problema povezanih sa mokrenjem.
Zašto je prostata važna?
Prostata ima nekoliko važnih funkcija u organizmu.
Proizvodnja semene tečnosti
Jedan deo sperme se proizvodi u prostati. Zajedno sa spermatozoidima iz testisa, tečnošću iz semenskih vezikula i sekretima koje oslobađa druga žlezda veličine graška ispod prostate (bulbouretralna žlezda), tečnost prostate čini seme. Sve ove tečnosti se mešaju zajedno u uretri.
Zatvaranje uretre do bešike tokom ejakulacije
Tokom ejakulacije prostata i mišić sfinktera bešike zatvaraju uretru do bešike kako bi sprečili spermu da uđe u bešiku.
Zatvaranje semenskih kanala tokom mokrenja
Tokom mokrenja mišići centralne zone zatvaraju kanale prostate tako da urin ne može da uđe.
Metabolizam hormona
U prostati se muški polni hormon testosteron transformiše u biološki aktivni oblik, DHT (dihidrotestosteron).
Uzrok uvećanja prostate
Tokom života, muškarci proizvode testosteron, muški hormon, i male količine estrogena, ženskog hormona. Kako muškarci stare, količina aktivnog testosterona u krvi se smanjuje, što ostavlja veći procenat estrogena. Naučne studije sugerišu da može doći do benigne hiperplazije prostate jer veći udeo estrogena u prostati povećava aktivnost supstanci koje podstiču rast ćelija prostate.
Druga teorija se fokusira na dihidrotestosteron (DHT), muški hormon koji igra ulogu u razvoju i rastu prostate. Neka istraživanja su pokazala da čak i sa padom nivoa testosterona u krvi, stariji muškarci nastavljaju da proizvode i akumuliraju visoke nivoe DHT-a u prostati. Ova akumulacija DHT-a može podstaći ćelije prostate da nastave da rastu. Naučnici su primetili da muškarci koji ne proizvode DHT, ne razvijaju benignu hiperplaziju prostate.
Ono što takođe doprinosi rastu prostate jeste način života. Ishrana, konzumiranje alkohola, jake prehlade i slično, negativno utiču na prostatu.
Prostata- simptomi koji ukazuju na problem
Najčešći simptomi su:
- Učestalo mokrenje
- Učestalo noćno mokrenje
- Urgento mokrenje
- Nekontrolisano mokrenje
- Problemi sa potencijom
- Bol tokom mokrenja
- Pojava krvi tokom mokrenja
- Posledice mogu biti zadržavanje mokraće u bešici, što doprinosi razvoju brojnih infekcija. Takođe, nelečena uvećana prostata može dovesti do pojave kamena u bubregu i bolesti povezanih sa bubrezima.
Dijagnostika
Jednom godišnje, muškarci stariji od 45 godina, a po potrebi i ranije, treba da odlaze na preventivne preglede kod urologa. Najčešće, pregled podrazumeva ultrazvučni pregled i laboratorijske analize urina i krvi. U zavisnosti od tih rezultata, pacijent se upućuje na dalju dijagnostiku.
Lečenje
Lečenje pacijenata sa uvećanom prostatom zavisi od složenosti simptoma odnosno veličine prostate. Ukoliko je uvećanje manje, specijalisti uglavnom preporučuju praćenje i tablete za ublažavanje simptoma. Međutim, ako je uvećanje značajnije, doktori procenjuju da li je potrebna operacija ili ne.
Operacije mogu biti invazivnije, kada se pravi rez ispod pupka u slučaju velike prostate ili manje invazivne (laparaskopijom) ukoliko prostata nije mnogo uvećana.
Prevencije radi, svaku urolog savetuje uzimanje adekvatne suplementacije koju možete naći u najbližoj apoteci.
Pročitajte još:
