Kako pomoći detetu koje ne pokazuje empatiju?

Empatija je sposobnost da se razume šta druga osoba oseća, odnosno, da se razume kako biste se vi osećali da ste u “njenoj koži.” Primetili ste da vaše dete ne pokazuje dovoljno empatije? Dobra vest je da se empatija uči.

Za razliku od inteligencije i fizičkog izgleda, koji u velikoj meri zavise od genetike, empatija je veština koja se uči, a najvažniji učitelji su roditelji.

Empatija je preduslov za razvoj ljubavi i prijateljstva, a  istovremeno je suprotnost agresivnom ponašanju. Ona se opisuje kao „moralna emocija“ , dok nedostatak empatije podstiče antisocijalno ponašanje (i fizičko i psihičko nasilje, kao i neukazivanje pomoći ili razumevanja kada je to potrebno). Preduslov je za razvoj emocionalne inteligencije.

Deca koja su empatična imaju tendenciju da budu uspešnija u školi, u socijalnim interakcijama i imaju uspešnije karijere. Decu i tinejdžere koji imaju visoko razvijenu empatiju njihovi vršnjaci vide kao dobre lidere.

Zadatak roditelja je da nauče svoju decu da su osećanja drugih važna i da ih treba razumeti i poštovati. Decu uvek treba pitati: “Kako bi se ti osećao/la na njegovom mestu?”

Deca uče po „modelu“. Model su roditelji i njihovi postupci – pažnja, briga prema ukućanima, odnosi sa prijateljima, komšijama… Roditelji će najbolje na svom ličnom primeru pokazati šta je empatija. Dete koje od najranijeg uzrasta ima priliku da oseti empatiju i da je vidi u svom okruženju ima veće šanse da i samo razvije ovu sposobnost. 

Iako je najbolje dete učiti empatiji u detinjstvu, nikada nije kasno za početak. Mala deca najviše uče na osnovu toga kako se njihovi roditelji ponašaju prema njima kada su nervozni, uplašeni ili uznemireni.

Međutim, način na koji pokazujete sopstvenu empatiju važniji je od onoga što kažete. Stoga mu kroz sopstveni primer empatije pokažite kako i ono treba da se ponaša.

U nastavku vam navodimo kako možete razvijati empatiju kod svog deteta:

• Učite ga šta je nekome potrebno kada plače, boji se ili je u nekom drugom emocionalnom stanju
• Podelite konkretne predloge ponašanja i povežite ih sa detetovim iskustvom – šta je njemu potrebno kad je u takvom stanju
• Podsetite ga na to kako se ono oseća kada se prema njemu neko ponaša empatično
• Usmerite dete da pogleda lice i telo osobe prema kojoj oseća empatiju i podstaknite ga da usmeri pažnju ka onome što u tom trenutku oseća u sebi
• Komentarišite razne socijalne situacije i razgovarajte o poželjnim reakcijama
• Podsetite dete da kada neko oseti jaku emociju, tada teško može da prihvati naše savete, odnosno da mu je prvo potrebna pomoć da se umiri
• Telesno i ponašanjem iskažite empatiju – kako bi neko osetio da smo uz njega tokom određene situacije, važno je da to oseti i na osnovu držanja našeg tela, boje glasa, načina govora…
• Kada uočite da je dete pokazalo empatiju, to naglasite, ohrabrite, jasno dajte do znanja detetu da ste prepoznali empatiju
• Omogućite detetu da ima što više direktnih iskustava sa životinjama i biljkama i da ih posmatra, dodiruje, gleda i učestvuje u dnevnim rutinama životinja (hranjenje, maženje, igranje)
• Naučite svoju decu da ne odbacuju vršnjake koji imaju smetnje u razvoju, neki fizički hendikep ili su druge nacionalnosti ili vere – učite ih pravim vrednostima i toleranciji različitosti.

Kroz pomoć detetu da razvije empatiju roditelj izražava interesovanja za njegove emocije, aktivno slušanje i postavljanje pitanja koja će mu pomoći da razjasni sopstvena osećanja i misli.

Pročitajte još:

Znate li šta je ‘gaslajting’? Evo kako da ga prepoznate

Da li vam se često dešava da čujete izjave kao što su: “Previše si osetljiv/a, ljutiš se za sitnice.”; “Preteruješ, ja se samo šalim.”; “Umišljaš, ja to nisam rekao.”; “Stalno dramiš.” Čini vam se kao da sagovornik pokušava da vas uveri da verujete njemu, a ne sopstvenom poimanju stvarnosti. Vi se tada preispitujete da li […]

Opširnije

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.